Nedelja

ČITALIŠTE

ČITALIŠTE

Sanja Domazet Konstantin
Vaginov
Sabrana dela
Paideia, 2006.
preveli s ruskog
Duško Paunković i
Zorislav Paunković

Vaginov je veliko otkriće iz nepresušnog izvora ruske literature. Podjednako je značajan kao pesnik i kao prozni pisac. Autor je više knjiga pesama, kao i četiri romana: Jarčeva pesma, Poslovi i dani Andreja Svistonova, Bambočada i Harpagonijana.

Neće biti nemačkog jednostranog priznanja

Neće biti nemačkog jednostranog priznanja

Manevrišući brodom Evropske unije u prvoj polovini ove godine, Nemačka pokušava da izbegne tesnac u kojem se, što vreme prolazi, stenovite hridi sve više približavaju jedna drugoj, tako da rizik prolaska postaje sve veći. Predstavljajući takve stavove svoje vlade, tokom posete „evropske trojke“ Beogradu, nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer ostavio je povoljan utisak ozbiljnog međunarodnog diplomate.

Ni za čim ne žalim

Ni za čim ne žalim

Francuska glumica Marion Kotijar ovih dana prima komplimente sa svih strana. Publika i kritika jednoglasno tvrde da je liku čuvene francuske šansonjerke Edit Pjaf udahnula dušu, dok se reditelju filma Život u ružičastom, (ostvarenje o kome govorimo otvorilo je ovogodišnji 57. Berlinale koji se upravo održava), stavlja na dušu sve i svašta.

Ćirilov

Ćirilov

Božidar Mandić Ako je neko pomislio da se radi o Jovanu Ćirilovu, prevario se. Radi se o fenomenu koji brzo hoda po ulicama, režira, upada u taksi, dramatizuje, prevodi, piše kolumne, okuplja avangardne pozorišne trupe u Beogradu, diže glas na eko-tribinama, anegdotiše i sve to sažima ispod izlizanog plišanog sakoa u svojih sedamdeset i šest činjenica.

Junak Bi i njegov alter ego

Junak Bi i njegov alter ego

Drugi roman Borisa Miljkovića nakon dve zbirke kratkih priča, potvrđuje da je u našu književnost definitivno stupio pisac koji je po svemu originalan: po stilu, po književnim sredstvima i nadasve po modernom, vrlo slobodnom jeziku.
U ovom romanu, čitalac neće pronaći možda očekivanu koherentnu sižejnu strukturu zasnovanu na čvrstoj i linearnoj priči kao u njegovim ranijim knjigama.

Sveti Đorđe i drugovi

Sveti Đorđe i drugovi

Evo ga onaj Ulični. Tako je pedesetih godina prošlog veka, moja majka zvala lokalnog partijskog radnika koji je bio zadužen za našu ulicu, tamo negde na Bulbulderu. Pored organizovanja dobrovoljnog poslepodnevnog rada za domaćice i poštenu inteligenciju na ciglanama Zvezdare, njegov je posao bio i da napravi spiskove ljudi koji slave Slavu.

Demon književnosti

Demon književnosti

Da, to će biti naslov kratkog osvrta na roman, ako je to roman a ne teorijski fragment, ili sinopsis, ko danas uopšte zna šta je to roman, teorijski fragment, ili sinopsis o prirodi književnosti, koja je zbilja „velika prevara“, jer „srca vara razum, uvek“, kao što se to kaže u Kabali ali da se vratim na „roman“ Raše Kominca Radoslava o teoriji književnosti koja je dvostruka, kao što će se pokazati i u ovom „romanu“ – prevara, ili metaprevara: prevara o prevari, kao što filozofska philia vara telo, umesto da mu se raduje, o čemu sam pisao.

Pečenjare srpski brend br. 1

Pečenjare srpski brend br. 1

gastronomija

Nekih sedamdestih godina minulog veka slavni glumac Orson Vels, u pauzama snimanja Bulajićeve „Neretve’’, bio je počesto gost u klubu univerzitetskih nastavnika i profesora u Beogradu. Klub je držao gospodin Aleksandar Gvozdić, poznatiji kao Šaca, harizmatičan, obrazovan čovek i iznad svega hedonist.

Ne budi zao drug

Ne budi zao drug

Kažu da je prošlo već 23 godine od prethodne originalne pesničke knjige Vujice Rešina Tucića. Prohujale su kao košava te godine, hitro, pa ipak u tom kratkom međuvremenu dugo mi je nedostajala nova Vujičina pesnička knjiga. Čitao sam njegove proze, izbore pesama, retke kritike, polemike, ali svakako da nisam jedini (i svakako da nas nema još mnogo!) koji je čekao Gnezdo paranoje.

Magla ispod olimpijskih planina

Magla ispod olimpijskih planina

Stevan Tontić Oblačan, siv dan koji prije podsjeća na polovinu marta. Snijeg zaobilazi i Sarajevo, ali se ljubitelji zavejanih pejzaža i vlasnici skijaških staza na okolnim planinama još nadaju da će nas taj milodar neba zasuti kao uoči Olimpijskih igara 1984. A što se velebnih olimpijskih planina tiče, izletnici ih pohode s oprezom, nerado napuštajući utabane šumske staze.

EPIZODA: Poomanija

EPIZODA: Poomanija

Marko Krstić EPIZODA: ‘Problem’ Edgara Alana Poa (1809-1849) traje bezmalo vek i po.
Ni dan-danas nismo sto posto sigurni, da li je Po veći i značajniji kao pesnik jedne od najprevođenijih pesama na svetu „Gavrana’’, ili kao pripovedač lucidne roman-priče Avanture Gordona Pima koji je inspirisao Melvila da započne rad na Mobiju Diku, ili kao eksperimentatora i začetnika moderne detektivske priče u priči „Ubistvo u Ulici Morg’’, ili je možda značajniji kao teoretičar, obzirom da je njegova „Filozofija kompozicije’’ bila u stanju da u određenom smislu pomiri ‘večiti derbi’ svetske književne poetike između tada, odlazećeg klasicizma i nadirućeg romantizma.

Hoće li SAD napasti Iran?

Hoće li SAD napasti Iran?

Vilijem Montgomeri Događaji koji definišu američko – iranske odnose jesu učešće Sjedinjenih Država u rušenju iranske vlade 1953, okupacija američke ambasade u Teheranu, koju su izvršili militantni studenti uz podršku vlade, i držanje američkih diplomata kao talaca duže od godinu dana.

Zovem se Istanbul

Zovem se Istanbul

Može li pisac bez svoje senke?
Orhan Pamuk, najslavniji turski pisac, napustio je, posle pedeset i više godina života na jednom mestu, u jednoj kući, svoj rodni Istanbul, s namerom da kupi stan i nastani se u Njujorku, prihvativši ponudu da predaje na nekom od tamošnjih prestižnih univerziteta.

Daleko od pravne države

Daleko od pravne države

bez rasprave čak i u samoj Skupštini i eliminisanjem albanskog stanovništva koje nije moglo da uđe ni u kvorum za glasanje na referendumu o novom ustavu – pokazala da je partijska država, odnosno država više partija koje imaju jedan zajednički imenitelj, a to je nespremnost da se odreknu politike Slobodana Miloševića koja je dovela Srbiju u ovaj položaj.

Političari se nisu odrekli želje da kontrolišu sudove

Političari se nisu odrekli želje da kontrolišu sudove

Ne tako davno usta nosilaca demokratske revolucije u Srbiji bila su puna reči kao što su reforme, lustracija, rasvetljavanje zločina Miloševićevog režima i demontaža te, po Srbiju pogubne, vlasti, suđenja odgovornima za besomučno otimanje teško zarađenog novca od građana Srbije, „privođenje pravdi“.

PrvaPoslednja