Nedelja

Kad istorija „poludi“

Kad istorija „poludi“

Statistike koje se objavljuju širom sveta govore o tome da se muzeji i galerije posećuju sve manje. Onda se poslenici umetnosti dovijaju na razne načine ne bi li nekako široke narodne mase dovukli do svojih izložbenih prostora. Doduše, izuzetak su velike izložbe o kojima, s vremena na vreme, pričaju svi od Australije do Amerike.

Unazad kroz život

Unazad kroz život

Treba mnogo putovati da bi se znala oceniti prijatnost mesta, dospeti tamo gde se zaželi svoj dom, citira Boro Drašković jedan arapski stih u svom putopisu Pogled prolaznika. Knjizi ispisivanoj decenijama, koja se, međutim, čita u jednom dahu.
Budući da ni Mesec više nije ostrvo, kako to uzgred primećuje autor u jednom ćaskanju na dalekom Islandu, i koordinate Draškovićevih putovanja, od onog ranog, u Egipat, pa redom, preko Londona, Njujorka, Ganga i Benaresa, Meksika, Grenlanda, Australije, Kine, Rusije i gde sve ne, povezane su nevidljivim koncima, stalno se neočekivano ukrštaju, na višoj, unutarnjoj ravni, kao mentalne mape daleko ambicioznijeg, diskretno mitskog putovanja kroz život, vreme, civilizacije, prapočetak i kraj.

Antipolitičko telo

Antipolitičko telo

Božidar Mandić Toliko su svi pohrlili u politiku da im je ona važnija od doručka, ljubavnice i morala. Naročiti doprinos ulasku u politiku daju intelektualci. Oni, prosto rečeno, prednjače i kao da pevaju: Ti si moje istovetno suprotstavljanje! Simfonijska koalicija sa samim sobom.

Flamansko venčanje

Flamansko venčanje

Između književnosti i remek dela velikih umetnika odavno postoji „neka tajna veza“. Romani o slikama, odnosno priče o njihovom nastanku, ili još preciznije rečeno priče likovima koje vidimo na nekoj umetničkoj slici, u poslednjih nekoliko godina sve više privlače pažnju čitalaca.

Bože ti nama zdravlja…

Bože ti nama zdravlja…

Ivan Džidić Oko mene gomila tiskanog, ispred mene odgovarajuća elektronika, a iza nje ona naprava preko koje se i prvo i drugo može provjeriti i dopuniti. Listam što je za listanje. Za ovo što nije ne koristim daljince, svaki put kad hoću promijeniti stanicu ustanem i na samom aparatu to učinim, potom se vraćajući do sjedalice.

Pravo na život u bajci

Pravo na život u bajci

Poznata dramska spisateljica Sanja Domazet obeležila je literarnu 2005. i 2006. godinu svojim prvim romanom Ko plače, koji je pored nagrade „Žensko pero“, dobio i bosansko-hercegovačko priznanje „Meša Selimović“. Tada se većina književnih kritičara složila da Sanja Domazet nudi nešto novo na planu jezika i paralelno sa tim se koncentriše na unutrašnjost svojih likova, stavljajući im dušu na dlan.

Viroza specialis

Viroza specialis

Branislav Grubački Uz veliko zadovljstvo i čast koja mi je ukazana da napišem dnevnik, započeo sam svoj prvi dan pisanja bolestan kao nikad. Napadnut virozom, sveprisutnom u okruženju, pao sam u iskušenje da je tumačim kao specijalnu kaznu da l’ za mene da l’ za stanovnike zemlje, a zapitah se i da nije reč o nečemu što se može tumačiti kao „lex specialis“ za ovu zemlju.

tekuća lakrdija

tekuća lakrdija

Vladimir Jokić Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo što nam se pred očima odigrala sledeća
Predsedništvo Srbije. Kabinet predsednika. S treskom se otvaraju vrata i unutra nahrupi delegacija stranke-pobednice na proteklim izborima. Na čelu delegacije – gospodin Žika Obretković.

Slika peta: Bez imena

Slika peta: Bez imena

Slika peta: Crna muška figura okrenuta nam leđima, sa crnim šeširom, impozantna al’ sama, u prvom planu je Robert Hamerštil. Umetnik je čovek koji je odbacio namaze, slojeve, premaze, teško breme istorije, slikanje koje guše istorije slikarstva. On je jednostavna figura modernog čoveka koji svet kome pripada otkriva u prizorima svakodnevice.

Slika treća i četvrta: Helena/Jelena i dečaci i Najsrećniji dan u životu

Slika treća i četvrta: Helena/Jelena i dečaci i Najsrećniji dan u životu

Slika treća i četvrta: O dečacima brine Helena/Jelena, mlada devojka, sestra jednog od dečaka. Majke su na prisilnom radu. I nju će za koji dan odvesti, ali na slici je uhvaćen trenutak u kojem je Helena jedina svetlost u životima malih, nemoćnih, na silu odraslih ljudi. Tek bojom dečijih figura nagoveštene su njihove sudbine, a prozirna žuta Helenine figure obznanjuje da će ona postati sen, čista svetlost, da će njenog tela nestati negde u ropskim radnim logorima Sovjetskog Saveza.

Sudovanje

Sudovanje

U mehanizmu sudstva neka užasna škripa,
Vezanih očiju pravda nasumce okolo pipa,
Armija činovnika strpljivo sporo žuri,
Uživa u retorici, u dokumentima, u proceduri.
Brdima zakona niotkud ne može da se priđe,
Najpraktičnije rešenje je da se brdo vešto zaobiđe.

Slika druga: Prozor na putu Molin (Molindorf) – Gakovo

Slika druga: Prozor na putu Molin (Molindorf) – Gakovo

Slika druga: Dugo sam želela da baš Hamerštil bude autor korica moje knjige „Švapčići iz poslednjeg transporta“. Anton Distl, ribar iz Kovilja bio je 1944. godine sremskokarlovački dečačić koga su sa porodicom strpali u transport za Nemačku. Ispričao mi je kako je sve vreme puta ka Nemačkoj gledao kroz prozor.

MLADA

MLADA

Na stranog udvarača jako sam ljuta.
Udala bih se za đuvegiju od preko
puta. Jes’ da je kabadahija i vazda
se dere. Zbog čega raja kožu na šiljak
bere. Al’ vrlo su mi privlačne erotske
njegove mere. I drugim našim strndžovima
mogla bih se dati. No, možda će dotični
da pati.

Slika prva: Pekara Robertovog oca Antona Hamerštila u Vršcu

Slika prva: Pekara Robertovog oca Antona Hamerštila u Vršcu

Slika prva: Oca na slici nema. On slika ikone, pravoslavne ikone, koje su poređane na najvišoj polici u pekari. Hlebove mese, peku, prodaju Robertova majka i baka, žena velike snage. Ona je u Robertove vene unela četvrtinu „srpske krvi“.
U crvenoj boji figura majke. Ispod majčinog skuta zrači žuta boja svetlosti.

PrvaPoslednja