Nedelja

Čudna smrt multikulturalizma

Čudna smrt multikulturalizma

Svaka ideologija koja drži da ljudi različitih kultura moraju živeti u odvojenim zajednicama u nekoj zemlji, da ne treba da se interesuju jedna za drugu i ne smeju kritikovati jedna drugu jeste i pogrešna i neizvodljiva. Naravno, smotreniji zagovornici multikulturalizma nikad nisu zamišljali da kulturna zajednica može ili treba da zameni političku zajednicu.

Šta ako Savet bezbednosti ne pronađe rešenje za Kosovo?

Šta ako Savet bezbednosti ne pronađe rešenje za Kosovo?

Vilijem Montgomeri Jedan od glavnih uzroka balkanskih ratova početkom 1990-tih bile su radikalno različite percepcije triju glavnih etničkih grupa (Hrvata, Muslimana i Srba) onog što se dogodilo. Svaka grupa živela je u svom posebnom univerzumu, koji su ojačali popustljivi mediji, a njegovi stanovnici smatrali da je to realnost.

Filipid u penziji

Filipid u penziji

Miloje Andrić Probudio sam se u uobičajeno vreme, nešto posle šest sati. Pomislih da će mi televizija dati prve informacije o vreme jer sutra je maraton i ne bi valjalo da bude previše toplo. Oko 20 stepeni bez vetra je idealno. Odmah pretumbavam misli u glavi i rezimiram šta me sve čeka da uradim danas.

Kontradiktorni potezi ministra kulture

Kontradiktorni potezi ministra kulture

U nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, kada je u pitanju kulturna baština, potrebno je još jednom preispitati stavove i dati širi značaj sveobuhvatnom pristupu zaštiti kulturne baštine. Takođe je potrebno sugerisati da se u rešavanje tog problema uključe i srpski stručnjaci sa KIM, koji su već punih sedam godina ostavljeni na margini, iako bi oni sutra trebalo da se bave zaštitom te kulturne baštine – kaže u razgovoru za Danas Mirjana Menković, predsednica Centra za očuvanje nasleđa KIM Mnemosine i kustos Etnografskog muzeja u Beogradu.

ČITALIŠTE

ČITALIŠTE

Sanja Domazet Pjotr Kuncevič
Legenda Evrope
Clio, 2007.
preveo
Jovan Jovanović
Legenda Evrope jedno je od najneobičnijih dela koja su se pojavila poslednjih godina, a čija je tema – Evropa. Pjotr Kuncevič želi da ovim delom Evropu veže ne samo za briselsku viziju, Evropski savet, zakone, deklaracije, preporuke, već da čitaocu ponudi jednu kompleksnu, sveobuhvatnu sliku Evrope.

AFOKRIZAM NEDELJE

AFOKRIZAM NEDELJE

Čim predsednik trepne udavača namigne nevernom Tomi.<br.

Halal diplomatija

Halal diplomatija

Naravno, u američkom Kongresu glatko je prošla rezolucija demokrata i republikanaca kojom se traži od Bušove administracije da se sad, posle osmogodišnje agonije, obezbedi formula za nezavisnost Kosova i time inauguriše nova državica na Balkanu. Senat i Predstavnički dom na Kapitol Hilu brzo su se usaglasili oko teksta te rezolucije kojom se traži, preko Saveta bezbednosti, američko očinstvo buduće Republike Kosovo (srpski kokus, šta to beše?), što predstavlja iskakanje iz tekuće vašingtonske prakse – koju karakteriše potpuni raskorak Kongresa i Bele kuće oko ključnih domaćih i međunarodnih pitanja.

Ni protiv Srbije ni protiv Ahtisarija

Ni protiv Srbije ni protiv Ahtisarija

Na predlog ambasadora Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalija Čurkina, Misija Saveta bezbednosti UN na ambasadorskom nivou u poseti je Kosovu i Metohiji, a Vlada Srbije od nje očekuje da se upozna sa činjeničnim stanjem i uslovima života tamošnjih Srba. Šef Misije Johan Verbeke, belgijski ambasador u UN, naglasio je da je cilj misije da nakon posete Beogradu i Prištini i „opipavanja pulsa“ na terenu, Savet bezbednosti dobije „izbalansiranu sliku“ situacije na Kosovu, dok se zvanična Srbija nada da će ta slika izbeći dosadašnje frizirane izveštaje i Potemkinova sela.

Obnova komšijskih odnosa

Obnova komšijskih odnosa

Bogoševce je srpsko selo prizrenske opštine smešteno u dolini Bistrice na putu Prizren-Brezovica i jedno je od sedam zaselaka Sredske. Nakon rata ovde je ostalo sedmoro Srba od dvadesetak koje su do pre tri godine obezbeđivali nemački vojnici.
Na ulazu u selo je autolimarska radnja, koju je otvorio jedan povratnik, mlad čovek koji je od neke humanitarne organizacije dobio mašine da bi od svog rada i zanata mogao da priverđuje.

Devet krugova pozorišta

Devet krugova pozorišta

Iza usklika koji, kako sam autor kaže, izgovaramo «uvek kada su majstorije i čarolija u pitanju» – nalazi se otkrivanje čarolija u pozorišnim kritikama koje je autor objavljivao u dnevnoj štampi, upravo objavljena četvrta knjiga Muharema Pervića posvećena teatru. Osim otkrivanja pozorišnog sveta, Pervić boravi i u oblasti književnosti pišući eseje, teorijske radove, kao i književne kritike.

Porodična hronika u stripu

Porodična hronika u stripu

Grafičke novele u proširenom obliku predstavljaju ono što već decenijama obeležava strip kao formu. Likovi (super) heroja, jasan zaplet u vidu borbe između dobra i zla i svemu tome imanentno nasilje, neki su od osnovnih činilaca naracije uz pomoć kojih autori grade svoje priče. One najpopularnije, pre svega zahvaljujući hrabrosti ljudi iz izdavačke kuće Beli put, probijaju se i na naše tržište.

Vetrovito proleće Ivana V. Lalića

Vetrovito proleće Ivana V. Lalića

Pesničko, esejističko i prevodilačko stvaralaštvo Ivana V. Lalića (1931-1996) pripada jednom od najvažnijih opusa u modernoj srpskoj književnosti. Sveukupnost tog dela razgranatog na pesničke knjige od knjige Vreme, vatre, vrtovi(1961) u kojoj je sveo račune sa prvih pet zbirki objavljenih od 1954.

Kamenolomi

Kamenolomi

Božidar Mandić Već davno sam čuo za firme kao što su „Srbija šume“, „Srbija vode“, ali prvi put, i to slučajno, u autostopu, čujem od vozača za „Srbija lom“. Nisam znao za nju, ali pitam ga gde joj je sedište. Svugde, nastavlja on, raširila se po celoj zemlji i ima zadatak da devastira sve što može.

PrvaPoslednja