Nedelja

Sitna gazdinstva nemaju nikakvu šansu da opstanu u tržišnoj ekonomiji

Sitna gazdinstva nemaju nikakvu šansu da opstanu u tržišnoj ekonomiji

U razvijenim zemljama procenat učešća aktivnog stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji ide do 5 odsto, dok je kod nas taj procenat višestruko veći i ide do 30 odsto aktivnog stanovništva. Prosečna veličina našeg poljoprivrednog gazdinstva je ispod tri hektara, što znači da u takvim uslovima ne možete da razvijate intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, posebno ne sa ratarskim kulturama koje zahtevaju krupnu mehanizaciju – kaže u razgovoru za Danas istaknuti stručnjak za agrar Vladan Marković.

Čovek koga slava nije ni dotakla

Čovek koga slava nije ni dotakla

Čovek koji je krajem 80-ih uzdrmao britansku krojačku tradiciju, danas je slavljen kao daleko najuspešniji modni dizajner. Njegovo ime je Pol Smit. Samo u prošloj godini ostvario je profit od 14. miliona funti od prodaje muške, ženske i dečije kolekcije. Njegovo lično bogatstvo se procenjuje na 180 miliona funti.

Spajanje

Spajanje

Laičku Novu, Božić i Srpsku, kao na krovu
trsku uspeli smo da spojimo. E da bismo
neradne dane natenane mogli da brojimo.
Zato uletesmo u straobalne izdatke, kako bi
trpeze naše ukrasile gude, ćurke i patke.
Osim za mesno, ni za posno nije smelo biti
tesno.

Kostimi i kompleti za nepomodarke

Kostimi i kompleti za nepomodarke

Modni trendovi nisu za svaku ženu. Za one koje ne prate modu rešenje su kostimi i kompleti sa pantalonama. Prema bečkom modnom stručnjaku Izabeli Klausnicer, sa njima ne možete da pogrešite. Svejedno da li izgleda devojački ili strogo, kostim u svakom slučaju deluje ženstveno i ozbiljno.

Rodoljublje

Rodoljublje

Ko najviše lovu ljubi –
To su kod nas rodoljubi.
Rodoljublje im se vraća
Kad država dobro plaća.
Za rod dati život slavno,
To je bilo nekad davno.
Danas važi moda nova:
Da na račun legne lova.<br.

Lokalni političari ne brinu o realnim potrebama građana

Lokalni političari ne brinu o realnim potrebama građana

Aktuelna politička situacija uticala je da nekada ekonomski napredna regija Mitrovice i severnog Kosova uopšte, dođe u situaciju u kojoj su glavni prihodi institucija i građana bazirani na različitim vrstama donacija i pomoći. Glavni ekonomski faktor – Trepča neaktivan je već sedam godina, a u međuvremenu nije došlo do razvoja novih ekonomskih grana ili neke značajnije produkcije, tako da je međunarodna zajednica odlučila da preuzme konkretne korake i pokuša da promeni sadašnju situaciju – kaže Peter Van Hojte, viši politički savetnik kancelarije OEBS u Mitrovici u izjavi za Građanski glasnik, list na srpskom jeziku koji izlazi u Prištini.

AFOKRIZAM NEDELJE

AFOKRIZAM NEDELJE

Ako pređu izborni cenzus, sve druge će lako preći!<br.

Traganje za održivim rešenjem

Traganje za održivim rešenjem

U jednoj od svojih kolumni u Danasu (23-24. XII 2006) bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri bavi se pitanjem šta činiti sa Kosovom u aktualnoj situaciji. Zašto je dugo pripremani scenarij o „uslovnoj nezavisnosti“ doživeo zastoj i koji su razlozi i reperkusije tog zastoja na buduće rešavanje kosovskog statusa, neka su od pitanja na koja ambasador Montgomeri daje, po običaju, zanimljive i provokativne odgovore.

Poslednja ruka pred fajront

Poslednja ruka pred fajront

Vladimir Jokić PRVI ČIN
Balkanska krčma. Prvi minuti Silvestrova. Veselo društvo u ćošku: Radenko, Ljubiša, Bogdan, Sreja, Matija i Dragoljub.
Bogdan: Ej, bre, šta je ono, zašto iznose sto Tute Bugarina? Gle, gle, ode i astal Joce Rumuna.
Radenko: Nije on više Joca nego gospodin Jon, a Tuta nije više Tuta već gospodin Trajko.

Šokovi, traume i nova realnost

Šokovi, traume i nova realnost

Omer Karabeg: Naši sagovornici su u Zagrebu Radovan Vukadinović, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih znanosti, a u Beogradu Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Da li bi eventualna nezavisnost Kosova bila završni čin raspada Jugoslavije?
Radovan Vukadinović: Svakako.

Trenuci za mućkanje glavom

Trenuci za mućkanje glavom

Mihal Ramač U komunizmu beše dovoljno biti vladajuća klasa da bi se dobilo stan, posao na kom se radi manje nego što se za to prima, da bi se besplatno školovalo decu, da bi se zaposlilo zemljaka, zeta i zaovu, da bi se studiralo sedam-osam godina, da bi se lagodno plivalo vodama prelaznog razdoblja ka sveopštoj blagodeti.

Nedovoljno za trajni opstanak

Nedovoljno za trajni opstanak

Dali su nam dva traktora, jedan za nas, a drugi za Albance. Nas sedamnaestoro dobilo je ukupno pet kolica i po pet ašova, lopata, grabulja, motika – sve po pet. Rečeno nam je da naš dolazak predstavlja projekat održivog povratka. Shvatili smo da to podrazumeva mogućnost rada i ekonomskog samoodržavanja naših porodica.

Bernhard i BG klabing

Bernhard i BG klabing

Ne prođe mnogo vremena a da neko po hiljaditi put ne postavi ono nesuvislo i otrcano pitanje šta pisati kada je već sve napisano. Ili, za one koji vole grubu varijantu, da li uopšte i pisati i da li je sve napisano.
Prvi roman Barbare Marković (Beograd, 1980) daje sasvim originalan odgovor.

Da li su se Srbija i Rusija zaverile protiv muslimanske demokratije na Kosovu

Da li su se Srbija i Rusija zaverile protiv muslimanske demokratije na Kosovu

Bez obzira na brojne suprotne primere iz prakse, ugledni demokratski senator Džozef Bajden svrstan je početkom 90-ih godina, u našoj političkoj sistematizaciji, u „osvedočene neprijatelje Srba“. Ta matrica Miloševićeve propagande i tadašnje crno-bele klasifikacije naših međunarodnih partnera nije se istanjila svih ovih godina, bez obzira na to što su nosioci demokratskih promena u Srbiji imali prilike da se lično i na delu uveravaju i uvere u razumevanje senatora iz Delavera za promene koje su započeli 5.

Vojvođanski Nemci tampon u vremenu zavada

Vojvođanski Nemci tampon u vremenu zavada

Otac mi je Vukovarčanin, Hrvat, nemačkog porekla. Njegovi preci su u ove krajeve došli krajem XVIII veka sa Rajne iz mesta koje nosi isto ime kao što je moje prezime – Kettig i nalazi se blizu Koblenca. Mati mi je Srpkinja i Vojvođanka. Dakle, i poreklom, jednim i drugim, i svojom stvaralačkom i životnom biografijom pripadam srednjeevropskom civilizacijskom miljeu – kaže za Danas Tomislav Ketig, književnik iz Novog Sada.

PrvaPoslednja