Nedelja

Zvanični fajront

Zvanični fajront

Udarne vesti na jednoj popularnoj beogradskoj radio stanici u petak rano ujutru imale su ovaj redosled: Republička izborna komisija saopštila rezultate parlamentarnih izbora, specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova Marti Ahtisari u Beču predstavlja predlog rešenja o Kosovu, ministar privrede u Vladi Srbije Predrag Bubalo tvrdi da Beograd nema rezervni plan za Kosovo i Metohiju – sve je rečeno u novom ustavu.

Asimilacija nemoguća a lojalnost isključena

Asimilacija nemoguća a lojalnost isključena

U dvobroju Danasa, subota-nedelja 20-21. januar, str. 42, prof. dr Rada Trajković je napisala i da „Svaki Srbin na KIM koji tu i ostane jest garant interesa srpske države na njenoj vekovnoj teritoriji“. Na KIM Srbi žive vekovima, ali srpska država je tu teritoriju držala svega oko tri veka, od vlade Stevana Nemanje i njegovih potomaka do Kosovske bitke, svega oko dva veka i od 1912.

Tanz mit Laibach

Tanz mit Laibach

Kad zagrme vagnerovski gromovi na trinaestom nastupu slovenačkog benda u Beogradu, 4. februara – a čuće se po prvi put i u Nišu, nakon Novog Sada, sudeći po objavljenom spisku najnovije Laibach turneje – možda se u publici zatekne i neko od budućih srpskih državnika. Valjalo bi zaista, jer se od ovog uniformisanog vokalno-instrumentalnog sastava ima šta naučiti po pitanju državnih poslova.

AFOKRIZAM NEDELJE

AFOKRIZAM NEDELJE

Vlada je jednačina s jednom nepoznatom: on ili mi.<br.

(Anti)dejtonski referendum

(Anti)dejtonski referendum

Šilinga ili nekog novog koji bi došao poslije njega. Polazim od one poznate teze američkog predsednika Džefersona da svaka generacija ima pravo, ja bih dodao i obavezu, da sama uredi svoje odnose pišući svoj ustav. Mislim da su građani BIH, a i njeni političari, zreli i sposobni da urede svoju državu na način da ona bude i funkcionalna i efikasna.

Došao sam da se vratim sto odsto

Došao sam da se vratim sto odsto

Dva dana uoči parlamentarnih izbora u Srbiji u opštini Istok svečano je obeležena obnova dva srpska povratnička mesta – Ljug u predgrađu Istoka i Blagače kod Đurakovca. Na inicijativu Društva srpsko–ruskog prijateljstva, Vlada grada Moskve izdvojila je dva miliona dolara za izgradnju 71 kuće – 46 u Ljugu i 25 u Blagači, gde je još šest objekata podignuto iz drugih finansijskih izvora.

IZRAEL: Kosovo ante portas

IZRAEL: Kosovo ante portas

IZRAEL: Jednog svetlog decembarskog jutra pre nekoliko godina putovao sam sa komandantom italijanske borbene grupe „Akvila“ iz Peći za Prizren, gde smo obojica bili pozvani da prisustvujemo smeni na čelu interno zvane „Romel brigade“. Naime tako smo u šali uz kafu, pričajući o mom predstojećem odlasku za Jerusalim, u Pećkoj patrijaršiji zvali tada postojeću nemačko-italijansku jedinicu na Metohiji, prvu takvu od afričkih dana Drugog svetskog rata.

Harmonija i odgonetanje smrti

Harmonija i odgonetanje smrti

Nakon dve zbirke pesama i jednog romana (Sve o porodici Fuler) za koji je 2001. godine dobio uglednu književnu nagradu Isidora Sekulić, Milovan Stanković (1969) predstavio se čitaocima zbirkom priča pod naslovom Priče iz Eustahijeve trube. U tematskom smislu zbirka je više pomerena prema metafizičkim, onostranim predstavama života kojima je pisac očito okupiran, ali u suštini priče počivaju na večnoj književno-filozofskoj podlozi koju čine ljubav i smrt, odnosno na osnovici njihove međusobne uslovljenosti.

ČITALIŠTE

ČITALIŠTE

Lorens Darel
Duh mesta
Alef, Gradac 2006.
preveo
Miodrag Marković
Pored toga što se sa uspehom oprobao u mnogim literarnim formama, Lorens Darel jedan je od onih književnika sa izraženom sposobnošću da nam dočara sliku i atmosferu zemalja, gradova, mora, predela.

Povratak postkomunizma

Povratak postkomunizma

Kolaps komunizma u Centralnoj i Istočnoj Evropi pre 15 godina doneo je velike i pozitivne demokratske promene. Ali, posle više od decenije nastojanja zemalja tog regiona da ih Zapad prihvati, prošle se godine u punoj meri pokazao moralni i politički vakuum koji je ostavio komunizam.

Čajna ceremonija

Čajna ceremonija

Straja Šuljagić Mnogo knjiga oko mene. Nad kasnim uzglavljem, tri akvarela moje majke, neke daleke ruske crkvice, slika Vlade (Amidžića) snimak koji po sopstvenom izboru najviše volim i velika fotografija Nevenke Urbanove. Malo dalje dva akvarela, bečkog slikara S. Trosta, dedinog brata, ali to je već neka druga priča.

Srbi u evropskoj civilizaciji

Srbi u evropskoj civilizaciji

Polazeći od principa moderne nauke da se istorija svakog naroda, pa i srpskog, može posmatrati samo u širim okvirima većih celina, profesorka dr Jovanka Kalić, dopisna članica SANU, sabrala je na desetine svojih naučnih radova u jedinstvenu autorsku studiju položaja Srbije u srednjem veku i njenim odnosima sa Evropom tog doba.

Vizantijski i drugi snovi

Vizantijski i drugi snovi

Vizantijski san (Matica iseljenika Srbije) nova je zbirka pesama Vere Srbinović, pesnikinje koja više decenija živi u Hagu, ali je prisutna na našoj književnoj sceni, još od prve zbirke poezije, Nezaključane kapije, koja se pojavila u Matici srpskoj 1961. godine. Trideset godina kasnije, pojavila se nova zbirka njenih stihova, Pesme srmene, a zatim slede zbirke Krila sudbine(Prosveta), Nevidljivo vreme (KOV), Rebra duše (Prosveta), Otvaram prozor(KOV), Kristalni talisman (Prosveta), Serafimi svetlosti(Prosveta), Oblaci (KOV), Beli hrtovi(Prosveta), Katkad (KOV), Rubini nara(Prosveta), Anđeo u oblak obučen(Gramatik).

Potraga za „prvim metkom“

Potraga za „prvim metkom“

Ja se neću povući iz Iraka, čak i ako Laura i Barni budu jedini koji me budu podržavali, tvrdio je Džordž Buš u 2005. Laura je njegova supruga, a Barni je njegov pas. Američki komentatori su se s pošalicama pitali, da li je Barni možda promenio mišljenje, kada su sredinom 2006. uviđali da administracija menja kurs i da se okreće „realizmu“.

Suštinski značaj nevidljivih promena

Suštinski značaj nevidljivih promena

O moći se piše toliko mnogo i često da je iznenađujuće koliko je mi u stvari malo razumemo. Važne promene moći često se događaju u senci, izvan našeg pogleda. Kao posledica toga, ponekad ne uspevamo da ih shvatimo u vremenu u kojem se one zbivaju i potrebne su decenije ili vekovi pre nego što zaista pojmimo ono što se dogodilo.

PrvaPoslednja