Svet

Identifikovani bombaši samoubice iz Ankare

Identifikovani bombaši samoubice iz Ankare

Nalazi istrage povodom terorističkih napada u Ankari 10. oktobra, u kojima je ubijeno najmanje 97 osoba, govore da su u njih mogli biti umešani aktivisti Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) i Radničke partije Kurdistana (PKK), izjavio je juče premijer Turske Ahmet Davutoglu.


Laburisti će podržati intervenciju u Siriji?

Laburisti će podržati intervenciju u Siriji?

Lider britanskih laburista Džeremi Korbin je nagovestio da bi njegova stranka mogla da podrži neki oblik vojnog delovanja u Siriji, čak i bez rezolucije UN. Stiče se utisak da je Korbin, bivši predsedavajući koalicije „Zaustavimo rat“, zadovoljan što njegova partija podržava intervenciju iako se on prethodno uporno protivio slanju oružanih snaga u Siriju, piše Skaj.


Pod udarom političara

Pod udarom političara

Nije lako vreme za slobodu izražavanja. Ona je pod udarom sa raznih strana – od ekstremista, političara koji koriste klimu straha, od biznisa, kao i od vlasti koje su spremne da žrtvuju slobodu izražavanja u ime nacionalne bezbednosti, rekao je generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland, na konferenciji „Sloboda izražavanja – da li je i dalje preduslov za demokratiju“, koja je završena juče u Strazburu.

Klintonova za jači odgovor Putinovom "siledžijstvu"

Klintonova za jači odgovor Putinovom "siledžijstvu"

Pretendent na demokratsku nominaciju za predsedničke izbore u SAD Hilari Klinton izjavila je u utorak uveče na predsedničkoj debati demokrata u Los Anđelesu da bi ona „zauzela veću rukovodeću poziciju“ i da bi se suprotstavila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kada je reč o pitanju Sirije.

Finski predsednik kod Erdogana "s kompasom"

Finski predsednik kod Erdogana "s kompasom"

Sauli Ninisto, predsednik Finske, šalio se uoči svoje jučerašnje posete Turskoj kako će se snaći u palati njegovog turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana: monumentalna građevina bila je predmet mnogih razgovora zbog novca koji je bio uložen u njenu izgradnju.


"Strane sile" iza napada u Ankari

"Strane sile" iza napada u Ankari

Vodeća turska opoziciona stranka – Republikanska narodna partija (CHP) – planira da parlamentu podnese predlog da se žrtve terorističkih napada u Ankari od 10. oktobra proglase mučenicima. Cilj je pružiti podršku njihovim porodicama, prenosi Hurijet. U napadima bombaša samoubica poginulo je, prema zvaničnim podacima, najmanje 97 osoba, dok kurdska Narodna demokratska partija (HDP), na čijem su se skupu napadi i dogodili, tvrdi – najmanje 128. Ona za napade krivi vladu, pominjući „duboku državu“ kao egzekutora, kao i navodne propuste bezbednosnih službi zbog kojih je i CHP tražila ostavku ministra policije.


Za napade u Ankari sumnjiče Islamsku i "duboku" državu

Za napade u Ankari sumnjiče Islamsku i "duboku" državu

Islamska država Iraka i Levanta (IDIL) u središtu je istrage o dva bombaška napada u kojima je u Ankari ubijeno najmanje 97 ljudi, izjavio je juče premijer Turske Ahmet Davutoglu. On je u intervjuu za tursku televiziju NTV rekao da je subotnji napad bio pokušaj da se utiče na ishod parlamentarnih izbora 1. novembra i obećao da će biti preduzeti „neophodni koraci“ ukoliko se utvrdi da su bezbednosni propusti doprineli tragediji.

Ukinut stalni policijski nadzor nad Asanžom

Ukinut stalni policijski nadzor nad Asanžom

Londonska policija juče je saopštila da je ukinuto stalno policijsko prisustvo pred Ambasadom Ekvadora u tom gradu, gde se osnivač Vikiliksa DŽulijan Asanž, pošto je zatražio azil, nalazi od 2012. godine. Policajci su od tada bili pred ambasadom gde je Asanž našao utočište kako bi izbegao ekstradiciju Švedskoj, gde ga terete za navodno silovanje, koje on poriče. Troškovi policije procenjeni su na više od 12 miliona funti, prenosi Bi-Bi-Si.

Za Mogerini prihvatljiv razgovor sa Asadom

Za Mogerini prihvatljiv razgovor sa Asadom

Stabilizovanje legitimne vlasti – to je cilj ruske vojne intervencije u Siriji, prema rečima predsednika Vladimira Putina. Zapad to tumači kao stabilizovanje predsednika Bašara al Asada, a Putin objašnjava za rusku državnu televiziju da Moskva želi da „stvori uslove za politički kompromis“ u Siriji. Ruska intervencija, kako je juče izjavila visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, menja sve i „ima neke veoma zabrinjavajuće elemente“.

Rijad uporno protiv Asada

Rijad uporno protiv Asada

Ruska vojna intervencija u Siriji imaće „opasne posledice“, uvući je u sektaški rat i potaknuti militante iz celog svijeta da se uključe, rekli su u nedelju saudijski zvaničnici ruskim čelnicima, a preneo jedan saudijski izvor.

STOLTENBERG: NATO se ne meša u sukob u Siriji

STOLTENBERG: NATO se ne meša u sukob u Siriji

NATO ne namerava da se meša u konflikt u Siriji, izjavio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg. Prema njegovim rečima, Alijansa se neće mešati jer su tamo već prisutne pojedine njene članice pod komandom Sjedinjenih Država, prenosi Sputnjik.

Putin: Bez kopnene operacije u Siriji

Putin: Bez kopnene operacije u Siriji

Predsednik Rusije Vladimir Putin isključio je mogućnost korišćenja Oružanih snaga Rusije u kopnenoj operaciji u Siriji. „To je isključeno. Šta god da se desi mi to nećemo uraditi i to znaju naši sirijski prijatelji“, rekao je Putin u intervjuu televiziji Rusija1, prenosi Sputnjik.rs.

Peti izbori za Aleksnadra Lukašenka

Peti izbori za Aleksnadra Lukašenka

U Belorusiji su juče održani izbori za predsednika zemlje. Prema anketama, prenose agencije, favorit za pobedu je aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko, kome su ovo bili peti izbori za redom.

Most između Krima i Rusije do 2018.

Most između Krima i Rusije do 2018.

Most koji će spojiti Krim sa Rusijom omogućiće ekonomski preporod poluostrva, a predviđa se da će porasti i broj turista koji će tamo letovati, piše Sputnjik.rs, te dodaje da zvaničnici veruju da će broj posetilaca dostići nivo iz vremena SSSR kada je Krim bilo najpopularnije letovalište u zemlji.

Klintonova na strani radnika

Klintonova na strani radnika

Kandidatkinja za predsednika SAD Hilari Klinton usprotivila se nedavno potpisanom sporazumu o Transpacifičkom partnerstvu (TPP) koji se smatra velikim dostignućem predsednika SAD Baraka Obame. Istorijskim trgovinskim sporazumom obuhvaćeno je 12 zemalja duž obale Pacifika, uključujući SAD, Australiju i Japan. Klintonova je naglasila da je u sporazumu mnogo „pitanja ostalo bez odgovora“ i da se njime ne ispunjavaju „visoki kriterijumi“ koje je ona postavila.


PrvaPoslednja