Svet

EU ne menja politiku prema izbeglicama

EU ne menja politiku prema izbeglicama

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je juče da Evropa ne treba da pooštrava svoju izbegličku politiku posle napada u Parizu. Uspostavljanje veze između akata terorizma i izbeglica predstavlja izbegavanje humanitarne odgovornosti, rekao je Erdogan na samitu G 20 u Antaliji.

Masakr u Parizu promeniće svet

Masakr u Parizu promeniće svet

Četrnaestoro srpskih državljana povređeno je, od kojih sedmoro teže, u petak uveče prilikom terorističkih napada u Parizu, kada je poginulo najmanje 132 ljudi, a oko 350 ranjeno. Ambasador Srbije Rajko Ristić rekao je juče po podne da su dve srpske državljanke teško povređene u napadu bombaša samoubice kod restorana Mekdonalds, ali su van životne opasnosti.

Svet Helmuta Šmita

Svet Helmuta Šmita

Nemačka je izgubila jednog od svojih gorostasa kada je prošle nedelje u dubokoj starosti, u svojoj 96 godini preminuo bivši kancelar Helmut Šmit. Šmit je bio ministar odbrane od 1969. do 1972, ministar finansija od 1972. do 1974. i savezni kancelar od 1974. do 1982. Naši dani i doba mogu izgledati prilično burno; ali godine u kojima je Šmit vladao Nemačkom uopšte nisu bile tihe.

Identifikovana tela 103 žrtve

Identifikovana tela 103 žrtve

U seriji terorističkih napada u Parizu u petak uveče, za koje je odgovornost preuzela Islamska država, poginulo je 129, povređeno 352 ljudi, od kojih se 99 nalazi u kritičnom stanju. Francuski premijer Manuel Vals rekao je juče da su identifikovana tela 103 žrtve terorističkih napada kao i da još 20-30 čeka na identifikaciju, prenosi AFP.

Bono: Prvi napad na muziku

Bono: Prvi napad na muziku

Poruke podrške nakon terorističkih napada u Parizu stižu i od javnih ličnosti širom sveta. Članovi benda U2, koji su otkazali svoj koncert u Parizu koji je bio zakazan za 14. novembar, položili su cveće i zapalili sveće u znak sećanja na žrtve stravičnog pokolja.

SAD bombarduju sirijske rafinerije

SAD bombarduju sirijske rafinerije

Glavni akteri današnje treće runde bečkih razgovora o Siriji već su juče stigli u Beč, a pratila ih je poruka američkog državnog sekretara Džona Kerija da veliki preokret u sirijskom pitanju od tih razgovora još ne bi trebalo očekivati.

Arheološkinja koja je zadužila Srbe

Arheološkinja koja je zadužila Srbe

Srpski narod u Prvom svetskom ratu, pogođen glađu i tifusom i uopšte ratnom katastrofom, imao je podršku i pomoć Sjedinjenih Država, koja se najviše ogledala u dostavljanju hrane, lekova i zbrinjavanju bolesnih i ranjenih. Svoj doprinos američkim humanitarnim naporima tokom Velikog rata dala je i Amerikanka Herijet Bojd Hoz, arheološkinja koja je zaslužna za iskopavanje Gurnije, gradića iz bronzanog doba, na Kritu. Iako gotovo nepoznato ime na ovim prostorima, Srbe je zadužila ogromnom humanitarnom pomoći koju je 1915. obezbedila za srpske vojnike na Krfu, gde će raditi i kao bolničarka i organizovati kuhinju za bolesne i ranjene. Ove godine se navršava sto godina od njene humanitarne misije u Grčkoj, te tim povodom Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u saradnji s kolegama iz Narodnog muzeja pokreće inicijativu da jedna ulica u glavnom gradu Srbije ponese njeno ime.

Uhapšeno 13 ljudi pod sumnjom da su povezani s džihadistima

Uhapšeno 13 ljudi pod sumnjom da su povezani s džihadistima

U okviru racija u nekoliko evropskih zemalja policija je tragala za 17 ljudi koji su povezani sa osumnjičenom „mrežom džihadista“. Šestoro osumnjičenih je uhapšeno u Italiji, četvoro u Britaniji i troje u Norveškoj. Policija veruje da su neki od osumnjičenih putovali u Siriju ili Irak.

Švedska uvela kontrolu na granici

Švedska uvela kontrolu na granici

Švedska je saopštila da je uvela privremenu proveru na granici da bi kontrolisala priliv migranata u zemlju, uz obrazloženje da je zbog ogromnog porasta broja pridošlica ugrožen javni red. Ova mera je stupila na snagu juče u podne i prvo će važiti deset dana.

Srbija da usvoji evro bez ulaska u EU

Srbija da usvoji evro bez ulaska u EU

– Smešne su tvrdnje da je svetsku ekonomsku krizu uzrokovao dosledno primenjivan koncept laissez-faire. Pre svega zbog toga što se Zapad od koncepta laissez-faire udaljio pre sto godina. U XIX veku bili smo blizu tog koncepta, ali čak ni to nije bio savršeni laissez-faire. Danas postoji mešovita ekonomija – kombinacija država i kapitalizma i slobode. A ekonomsku krizu uzrokovali su, od početka do kraja, elementi države – centralne banke, regulacija, bankarski podsticaji. Tržište nikada ne bi dozvolilo krizu – kaže za Danas Jaron Bruk, američki preduzetnik i izvršni direktor Instituta Ajn Rend.

KIRBI: Rekao sam Vučiću da SAD nemaju interes da ga ruše

KIRBI: Rekao sam Vučiću da SAD nemaju interes da ga ruše

Rekao sam premijeru Srbije Aleksandru Vučiću da nemam interes da ga zbacim s vlasti, odnosno da Sjedinjene Države nemaju takav interes – rekao je danas Majkl Kirbi, ambasador SAD u Srbiji u razgovoru sa novinarima. Kirbi je, pored ostalog, komentarisao navode da neke strane zemlje i obaveštajne službe pokušavaju da promene vlast u Srbiji, kao i pisanje tabloida da strane ambasade, uključujući američku, finansiraju pojedine medije da bi rušili aktuelnu vlast.

Crkva priželjkuje vladavinu HDZ-a

Crkva priželjkuje vladavinu HDZ-a

Predstavnici hrvatske „crkvene vlasti“ naumile su preko Bože Petrova, lidera Mosta nezavisnih lista, koalicije koja je na izborima u nedelju osvojila 19 od 151 mandata i time postala neizbežan faktor u formiranju nove vlade, da „spasu“ Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) i njenog predsednika Tomislava Karamarka. To je za portal Index.hr juče izjavio neimenovani izvor iz Mosta, dodajući, međutim, da ta koalicija nije tu da bi spašavala „Karamarka ili bilo koju drugu stranku“: „Mi želimo reforme i želimo nešto napraviti“.

Reforme EU su "moguća misija"

Reforme EU su "moguća misija"

Britanski premijer Dejvid Kameron je u pismu koje je uputio predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku izložio svoje ciljeve za reformisanje uslova članstva Velike Britanije u Evropskoj uniji, za koje je rekao da će biti teško, ali ne i nemoguće ostvariti.

Kome će Grabar Kitarović poveriti mandat

Kome će Grabar Kitarović poveriti mandat

Buduća vlada Hrvatske zavisiće od toga ko će kao mandatar uspeti da ubedi hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović da ima većinu u Saboru, ističe u prvom reagovanju za Danas Drago Hedl, novinar iz Zagreba.

PrvaPoslednja