Naizgled mlako poput večeri u kome je zvanično počeo, otvoren je sinoć na Trgu Republike Beogradski letnji festival, tek (ili već) osamnaestogodišnjak. Lenji zvuci džeza u izvedbi Beogradskog džez trija, za ovu prilku upotpunjenog saksofonistom, gostom iz Ukrajine, koji će potom smeniti elektronski sastav J.U.S.T, spomenik Knezu Mihajlu, malo fluorescentno ljubičast pa potom zelen od „projekcije vizuelnih instalacija“ i pitome skulpture od terakote sa izložbe Teratorija svud unaokolo.
Usred svega toga Beograđani, publika s namerom ili bez nje, njih ni previše ni premalo, kao i obično na mestu susreta u centru grada u letnje veče. Doduše, iste se večeri u jednoj gradskoj opštini na 50 kilometara od centra otvarao jedan filmski festival (mnogo glamuroznije), kao i, opet negde oko centra, specijalizovani muzički festival – Čelo fest. I, doduše, kriza je. Ovde ipak, čini se, više ili bar jednako ona duhovna kao i materijalna. Nikad se ne zna koliko je malo potrebno da ljubopitljive šetače među skulpturama smene agresivni razbijači istih, a zvuke džeza rafalna paljba nacionalističkih narodnjaka sa tezgi uličnih prodavaca časopisa i diskova (ovo drugo se u stvari zna, u pitanju je tek dvadesetak ili trideset metara).
Zato je Beograđanima i svima ostalima u Beogradu i van njega, kultura neophodna u svakom obliku. Stalno. Svuda. I to je uloga Belefa leti. Na ulice, među publiku, on izvodi i onu elitnu umetnost, koja obično pripada institucijama – muzičku, ali i pozorišnu i vizuelnu. Ove godine, skoro mesec dana. Do 31. jula Beograđani će biti opkoljeni kulturom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
