Euforija uprkos kiši

Na Fjužn stejdžu, neočekivano iznenađenje priredili su Gravity Co iz Bugarske, u maniru psihodelične alternative 21. veka, uz ploveće gitarske deonice na dileju, Nine Inch Nail-ovske lupove i precizno oštre udarce doboša, sa odličnim vokalom i tekstovima na engleskom jeziku, tako da bi se neupućenim moglo učiniti da se radi o nekom bendu koji dolazi van ovog podneblja. U međuvremenu, oni koji se nisu odlučili za neki od „binskih“ programa, muvajući se po tvrđavi mogli su, možda i slučajno, da se zapute na najviši plato, gde se nalazi Art terasa i pogledaju izložbu fotografija pod nazivom „Vojvodina Dragoljuba Zamurovića“, upotpunjenu očaravajućim pogledom na Dunav i usput odmore u lejzi begovima ispod drveta. Ili možda da nalete na Ist point, idealno mesto za kuliranje u istočnjačkom stilu, na jastučićima sa pletenim stolovima. Ali iskreno, prava Egzit euforije krenula je sa prvim zvucima gitara Manic Steet Preachers, kada su najverniji fanovi, ne očekujući da će koncert početi na vreme, pevajući potrčali ka Mejn stejdžu. Već na samom početku sevnule su pozitivne vibracije uz „Your love alone’s not enough“, definitivno naj-hit sa poslednjeg albuma, da bi se svirka, uz prve kapi kiše, nastavila sa najpoznatijim songovima sa starih albuma, kao što je „Know your enemy“. Uvek pomalo romantični, ali bez suvišne patetike, Manic Street Preachers, iako postoje već više od dve decenije, izgleda broj energetskih impulsa raste srazmerno godinama provedenim na bini. Odličan utisak ostavila je i kanadska grupa Fucked Up, koja je nastupila pre Manic. Posle ponoći, na Mejn stejdžu očekivao se nastup benda Korn, koji je, pojavivši se 1994. godine sa istoimenim albumom, označio početak nove ere hevi metal zvuka, sa mešavinom originalnog hevi zvuka, malo grandž lirike i prljavih gitara, neodovljive kalifornijske fanki provokacije i nezamislivu količinu sirove energije, dok je za ljubitelje još mračnijeg zvuka pravo mesto oko 1.30 sati Eksploziv stejdž, sa dum metal bendom My Dying Bride iz Velike Britanije.