Još u ponedeljak smo stigli u Berlin, četvrtak veče je bio „Dan D“. „Red carpet“ za nas, odnosno regionalne pobednike, bio je negde oko 18.00, a za velike zvezde oko 19.00 časova, tako da mi njih nismo ni videli na tom čuvenom crvenom tepihu. Maštali smo o tome da se s njima družimo, da ćemo biti u istoj garderobi, ali njima ne možeš ni prići.
To je klan za sebe, a mi smo sa druge strane s običnim smrtnicima. Mi smo bili sa ostalim regionalnim pobednicima koji su velike face u svojim zemljama. Ti sada gledaš njih i ne kužiš ko su, nisu ti poznati, s njima potpuno normalno pričaš, a oko njih sve vreme škljocaju blicevi, fotoaparati, sjatili se reporteri, gomila ekipa, stručnjaka, frizera, šminkera… Bio je tu i ovaj pobednik Evrovizije, Dima Bilan. On je tri sata stajao pred ogledalom, nameštao frizuru, čuperke… Kao da je Bili Ajdol, a nije mi toliko poznat. Mada tamo je očigledno faca, ogromna je Rusija… Tako smo se na kraju družili s pobednicima iz Rusije, Poljske, Turske umesto sa Bijonse ili Lejdi Gaga.
Onda smo došli u Veliku dvoranu gde smo imali super poziciju na balkonu, stejdž se jako lepo video, ali bili smo i jako blizu bekstejdža te smo mogli da uočimo sve što se dešava u tom „last minute“ trenutku pred izlazak na binu. Bijonse stvarno izgleda kao milion dolara. Baš se utegla, strukić, bokovi, frizurica, mmm… Šakira je jako sitna. Pre je bila malko deblja i to mi se više sviđalo. Sada je totalno omršavela. Bijonse je pojede, prava je paradigma zrele i plodne žene koje baš ima sa svih strana, a Šakira se sva skupila. Green Day i Foo Fighters su bili zanimljivi, ali najveće vrištanje je bilo kada su na binu izašli Tokio Hotel. Mi o Tokio Hotel ne znamo toliko, a tamo je opšta histerija za njima. Onaj glavni tip izgleda kao Majkl Džekson. Dugi crni nafarbani nokti, duga crna kosa, androgeno do pakla, ne zna se jel muško ili žensko…
Mi nismo primili nagradu u dvorani već odmah pored, na ostacima Berlinskog zida. Svi regionalni bendovi su vani primali nagradu i to je trajalo samo po otprilike tri minuta po bendu. Snimi ih njihova lokalna televizija i to je to. Tako je bilo i sa nama. Bajaga uzeo nagradu, došao do nas, razmenili par reči pred kamerama, koliko smo mogli za tih 45 sekundi. Mi smo za sve to napravili kostime, koji su maltene izgledali kao bikini, računajući da ćemo biti na glavnoj ceremoniji u Velikoj dvorani. Zato smo morali da ponesemo veliku ćebad iz hotela. U te velike deke smo se tamo napolju zamotali kako se ne bi pretvorili u sante leda. Da smo pobedili u generalnom evropskom natjecanju onda bi nam Backstreet Boys uručili nagradu, ali ovako su je predali Turcima. Više imaju glasača nego mi…
Bajaga je genijalan lik. On je toliko jednostavna, topla osoba. Pravi obiteljski čovek. Mislila sam da je on kao ovi naši polušvaleri, neka umišljena rokenrol zvezda, ali jok… On je tamo došao sa suprugom i kćerkom. Prvenstveno mi deluje da je tamo bio samo zato što je kćer htela da vidi izbliza te „celebrity“ likove. A on fin, kulturan, ma pravi džentlmen. Kao da radi negde u banci. Dao nam je puno saveta, gde da sviramo, njegova iskustva, obećao da će doći na naš koncertu u Beogradu… S njim smo se lako sprijateljili jer je jedna normalna, dobra osoba.
Super nam je bilo tih pet dana u Berlinu. Baš smo se lepo zezali, glumili zvezde, hodali po „red carpet“, upoznali se sa Džos Stoun, onim nemačkim glumcem što je glumio u zadnjem Tarantinovom filmu. Sjajno iskustvo u svakom slučaju. Osećali smo se na momenat kao zvezde. Imali smo one plaćene vrištavce. Ti se pojaviš na crvenom tepihu, oni ti plješću, urlaju, a nemaju pojma ko si, ni odakle si došao… Bitno je da su se batrgali od vrištanja. S malom kamerom smo išli od jednog do drugog MTV voditelja i terali ih da pričaju: „Lollobrigida is the best“. Sakupili smo celu kolekciju tih izjava od poznatih likova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
