U uzvreloj atmosferi završnice ovogodišnjeg Samertajm festivala u Sava centru, dok su se hiljade posetilaca i bukvalno tiskale pred nastup Džordž Bensona u potrazi za svojim mestom, ovaj kul umetnik doneo je malo – ma zapravo mnogo odistinske svežine za tropski Beograd.
Muzika koja sa godinama očigledno dobija na svom ultimativnom pop-soul-disko-rok-mambo-fank-evergrin-džez siku, bila je čini se apsolutno baš sve što je nedostajalo festivalskom finalu sa svojim virtuoznim pevanjem i nepomućenim „smut“ ugođajem kojeg je Benson skoro, pa neprevaziđeni majstor.
Njegova milozvučna gitara u vidu nekog produženog starinskog čil auta, umesno prisutan bend delikatno odlučnog zvuka, virtuozitet koji zadovoljava potrebu za perfektnim i glatkim večernjim uzbuđenjem letnjih posetilaca i iskusno vođenje kroz plitki, ali decentno promišljeni repertoar, sa sve raspomamljenim raspoloženjem kako je nastup odmicao, zadržavajući usput svu eleganciju ukupne pojave, izuzetan je egzemplar komercijalno ekstremno uspešne, ali u pogledu besprekornosti šoua nepomućene karijere, Maestro Benson sa urođenom finoćom drži pažnju u domenu koji se otiskuje u nesumnjivo popularno, ali bazirano na kvalitetnim žanrovskim podsetnicima. Rezultat je muzika sa čulnim podtekstom, zavodljiva kao šampanjac, blago omamljujuća, ali ništa preopasno, zvuka čežnjivog samozaborava, gurkajući vas ka nežnom transu.
A u završnici naravno „Give Me The Night“, disko-soul klasik za sva vremena: „Music in the air, lots of loving everywhere“. Za temperaturu od skoro 40 stepeni totalno na mestu. I više.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
