Ne trošim se na gluposti i banalne stvari

Uvek je sve pod konac, od teme preko gostiju do vizuelnog momenta. Ona ozbiljna, donekle rezervisana, čak i stroga. Ali, privatno je potpuno drugačija. U razgovoru na kafi sa nama i sama priznaje da je Dragana Ćosić ispred kamere zapravo i njena najmirnija moguća varijanta.

– Uživam u razgovorima. U emisiji ne postavljam pitanja, već gosti dolaze kod mene da pričamo. Uvek kada je meni u studiju zanimljivo, po običaju i od gledalaca stigne potvrda da je emisija bila dobra. Ako je meni dosadno i ako se mučim da odradim tih sat i po, to ne može nikome da se svidi. „Beograd noću“ to sam ja, s tim što je pred kamerama uvek najsmirenija verzija Dragane Ćosić.

* Da li je objektivna kritika sopstvenog rada zapravo to što doprinosi kvalitetu budućih zamisli, u tvom slučaju emisija?

– Retko sam potpuno zadovoljna emisijom. Sklona sam kritici i to uglavnom na ono što sam ja rekla i uradila. Uvek govorim o negativnim stvarima i insistiram na njima. I sa ljudima koji su mi bliski privatno i poslovno tako razgovaram. Verovatno neko pomisli, šta je ovoj ženi, je l’ ume ona da kaže nešto lepo. Kod mene se lepe stvari podrazumevaju, kada kritikujem uvek se baziram na negativnu kritiku, samo zato da bismo stvari popravili i usavršili. Studio B nikada nije jurio rejting, tako da nama donosi jednu relaksiranu priču. Možete da radite, a da vam ništa ne stoji nad glavom. Mnoge moje kolege su suočene sa giljotinom u tom smislu.

* S obzirom na to da je tvoja emisija jedna od najgledanijih na Studiju B, da li si dobijala ponude za promenu „tabora“, naravno od onih komercijalnijih televizija?

– Bilo je ponuda, neke su bile ozbiljne, neke manje ozbiljne. Bilo je i onih koje su me naterale da razmišljam o tome da li otići ili ne. Ali, nisam sigurna u to kako bi ova emisija izgledala na drugoj televiziji, kako bi uostalom i ja izgledala na drugom mediju. Pojam nacionalne frekvencije postao je nebitan. U vreme kada ide moja emisija emituju se i zvezde Granda, neko to gleda zato što voli, drugi da bi se nasmejali, ali jednostavno to nije moja konkurencija, niti sam ja njima konkurencija, pa ja za njih ne postojim.

* Mnoge teme si obradila zajedno sa svojim gostima, pa kakvi su zaključci, kakav je Beograd noću?

– Beograd ne posmatram kroz emisiju. Ako ga posmatramo kroz kulturna dešavanja, teško je ne primetiti da konačno imamo selekciju tih događaja. Nekada je bilo teško sakupiti dovoljan broj priloga, a sada je potreban čvrst stav pri odlučivanju da li ćemo nešto pustiti ili ne. Dolaze aktuelni i popularni muzičari, a ne kao ranije izvođači na izdisaju karijere. Nekada se o Beogradu govorilo u smislu Festa, Belefa, Bitefa, Bemusa… a sada imamo veliki broj malih festivala. Ne možemo da govorimo o tri-četiri značajna kulturna stuba. Sada se stalno nešto novo dešava, svake nedelje. Postalo je teško i zanimljivo biti novinar koji prati kulturu.

* Da možeš, šta bi promenila u ovom gradu, šta bi mu dodala?

– Cvetni trg je ovog proleća zaživeo na sjajan način, i to je atmosfera koju treba da neguje Beograd. Stripovi, stare knjige, stara arhitektura, moderne bašte, pozorište i sve to zajedno izgleda savršeno. Činjenica je da ovaj grad ima puno mesta za dangubu. Revitalizacija beton hale je fantastična stvar i tamo postoji jedan divan restoran, a to je Beogradu nedostajalo. Stranci imaju samo potrebu da se ovde izlude, umore do besvesti. I ja sam ranije bila bučna, ali sam vremenom postala tiha i takva mesta mi prijaju. Meni kao nekome ko živi ovde nedostaju baš ta mesta. I volela bih da Beograd više koristi reke i svet se sa pravom čudi što ih ne koristimo na pravi način.

* Odjednom kao da su svi dobili „diplomu“ kritičara ličnosti, i oni stručni, a mnogo više oni nestručni. Svi su podložni kritici i to mahom onoj negativnoj, da ne kažemo zlonamernoj. Kako ti reaguješ na takve „osude“ javnosti?

– Neko ko reši da se bavi javnim poslom mora da ima želudac za to. Želela sam da radim ovaj posao i evo me u tome. Moraš da znaš od koga primaš kritiku. Bilo mi je potrebno vreme da ojačam i da znam na šta da reagujem. U vremenu interneta i razmene informacija, ljudi komentarišu sve. Ne želim da sedim u frizerskom salonu i da se smejem što je neka pevačica rekla ovo ili ono. Ne vidim razlog zašto bih se smejala. Ljudi daju sebi za pravo da komentarišu sve i svakoga, ne želim da budem takva. Šta će neko da kaže, ja na to ne mogu da utičem. Imala sam u životu ozbiljnu zdravstvenu opomenu i shvatila sam šta je bitno. Izvukla sam pouke i neću da se trošim na gluposti i na banalne stvari. Život je vrlo jednostavan i samo je bitno da se postaviš na pravo mesto, u pravi ugao.

* Uvek si na listama najbolje obučenih dama Beograda. Šta je zapravo stil i da li njega nužno definiše samo spoljašnost?

– Ljudi vremenom, u periodu sazrevanja shvate da je stil celokupna slika. Bitno je da budemo lepo vaspitani i da znamo da kažemo dobar dan, dobro veče, hvala… Da ne bacamo papire po ulici i to je bazično, a sve ostalo je ono što smo naučili putujući, čitajući, gledajući, upijajući okruženje. Naučiš da ličiš na sliku koju želiš da emituješ prema javnosti. Ako to nije ono što ti živiš to je lažnjak i to se lako vidi. Blizu sam četrdesete i shvatila sam da je suština u jednostavnosti. Čovek treba da pokaže da je informisan, a ne naivan i glup. Ne treba da konzumira sve pošto-poto. Teško je naći meru, čovek je povodljiv i ide tamo gde ga zovu reklame i izlozi i onda je unapred propao i mentalno, a i finansijski. Ako sam u nečemu ponosna na sebe, onda je to što sam se u poslednjih nekoliko godina naučila da se bavim sobom i sopstvenim životom, da nikome ne sudim. Ti stavovi možda ranije nisu bili moji, ali danas jesu. Neko to može da nazove sebičlukom, a mene osobenjakom, ali takvo stanje i razmišljanje prijaju vašem duhu.

Dragana preporučuje badem kuglice

Uz kafu uvek odlično ide i neki slatkiš. Dragana Ćosić se u bogatoj ponudi kafe bar poslastičarnice mamma’s biscuit house (Njegoševa 9) odlučila za badem kuglice, koje svakako poboljšavaju ukus prve jutarnje kafe.