Iako su po mnogo čemu drugačiji i jedinstveni, iako su njihovu karijeru obeležili skandali i incidenti, legendarni Slovenci sebe ne doživljavaju kao posebne, niti kao grupu koja uporno već 30 godina prevazilazi očekivanja. Svi članovi benda su Lajbah, tako se zovu, baš svaki od njih, jer iako su često menjali članove nikada nisu koristili imena, tako da i specijalni intervju za Danas nije dao neki određeni član grupe, već Lajbah. U svom stilu, skromno i kratko, sa blagom ironijom, Lajbah poručuje da će nam na predstojećem Bir festu „servirati“ muziku koja se najbolje slaže sa pivom.

Po kojim kriterijumima sastavljate set liste za koncerte?

– Po kriterijumima konteksta. Ovo će biti Bir Fest pa ćemo odabrati listu onih pesama uz koje se može najbolje popiti pivo.

Kako uspevate da se baš uvek prezentujete u novom svetlu?

– Mi se stalno ponavljamo. Repeticija je naša organska metoda. I naša majka mudrosti.

Da li to onda znači da Lajbah nije originalan?

– Mi sami ne verujemo u originalnost. Smatramo je iluzijom tobožnjih revolucionara. Nema ničeg novoga osim onoga što je zaboravljeno.

Smatrate li da vas mnogi ne shvataju kako treba i da ne prepoznaju poruku koju šaljete?

– Ne, to ne osećamo. Svako je (ne)razumevanje relevantno, legitimno i potpuno pravilno. Mi ne pravimo razlike između onih koji shvataju ili ne shvataju. Svi su oni ovako ili onako uhvaćeni.

Svojevremno (2005) ste tužili svoju državu zbog „kulturnog hegemonizma, žanrovskog rasizma i neozbiljnog i nedržavotvornog ponašanja“?

-Tužili smo državu jer se ne ponaša kao država a tvrdi da je to. U neozbiljnoj državi i svi njeni državljani ispadaju budale.

Da li smo na koncertu u Domu omladine i zaista poslednji put čuli vaše Bahove fuge?

– Da. Ne verujemo da ćemo ih još jednom izvoditi.

Šta od grupe Lajbah možemo da očekujemo u budućnosti?

– Pričekajmo, pa ćemo videti.

 

 

Burna karijera

Od osnivanja do danas, Lajbah je imao oko 500 koncerata po celom svetu, a mnogi od njih su održani u prestižnim svetskim koncertnim dvoranama. Svoj prvi album objavili su 1985. godine, ali zbog zabrane, na ploči nije bio ispisan naziv grupe, već samo njihov simbol. Nakon evropskog uspeha, krajem osamdesetih, počinju upotrebljavati znakove „Trećeg rajha“, što izaziva burne proteste u celoj tadašnjoj zemlji. U početku su pevali na nemačkom jeziku, ali su se kasnije opredelili za engleski jezik. Svoje poglede na događanja na prostorima SFRJ početkom 90-ih, izdaju na albumu „NATO“, na kojem se nalazila i tema „Marš na Drinu“ kojom su provocirali zagrebačku i sarajevsku publiku. Zbog specifičnog stila i nastupa u uniformama, optuživani su za ekstremne desničarske, ali i levičarske stavove. O grupi Lajbah su snimljena dva celovečernja filma i više dokumentarnih filmova i emisija, njihov rad je bio predmet naučnih i umetničkih projekata. Lajbah je jedna od kulturnih znamenitosti Slovenije.