Romantika i sentiš za kraj

Nema sumnje da je saznanje da je ovo i poslednja prilika da se uživo čuje bend razgalilo publiku (više od 10.000 ljudi) i da je podiglo atmosferu na koncertu na neki viši nivo, ali na kraju nastupa bili smo pod utiskom odlične svirke, a ujedno i razočarani jer smo poslednji put slušali bend koji je poslednjih 25 godina predstavljao mejnstrim u najboljem mogućem smislu.

Pre tri godine u hali Pioniru uverili smo se u kvalitet žive svirke Simpli reda, tako da sinoć nisu mogli da nas iznenade. Nastup, koji je uključio i dva bisa, trajao je nešto više od sat i po. Bend je tokom koncerta prošao kroz sve faze dve i po decenije duge karijere, kroz koju je kao jedina konstanta ostao riđokosi Mik Haknal. Bio je sjajno raspoložen, sa par uobičajenih fraza obratio se publici, a onda se okrenuo onome što najbolje radi – zapevao je i svojim melodičnim glasom opet nas sve oduševio. Nijednog trenutka se nije postavljalo pitanje da li Haknal uživa u tome što radi.

Svako je ima neku svoju pesmu i niko nije ostao uskraćen za omiljeni hit. Pesme „If You Dont Know Me By Now“, „Fairground“, „Its Only Love“, „Sunrise“, „Something Got me Started“, „Stars“… dobile su podršku publike u vidu horskog pevanja, što je dalo dodatnu energiju Haknalu i bendu koji je uz konstantno vrištanje i tapšanje publike pojačao dinamičnost na sceni.

Svako je imao i neki svoj doživljaj koncerta i omiljenih pesma, jedni su đuskali, drugi se grlili, treći pak žmurili i „pojačavali“ muzički utisak. Znali smo da je koncert grupe Simpli red preporuka sam po sebi i jedan od onih koji nikako ne treba propustiti. Uverili smo se u to još jednom, istina poslednji put.