p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Sada je vreme da stvari privodim kraju, znate kako kažu – iz svakog sporta na vreme, iz boksa pre vremena, priča za Danas srpski bokserski šampion Nenad Stanković pred svoj pretposlednji meč koji će se održati u Subotici 21. maja protiv Gruzijca Giorgia Aduašvilija u IBO verziji.

*Kako ste počeli da se bavite boksom, vi ste zapravo prvo trenirali karate i kik-boks?

– Bio sam prvak države u karateu, i prvak i vicešampion države u kik boksu, a onda sam se u 17. godini okrenuo samo boksu zato što je to plemenita veština. Ponikao sam u Pinkiju, dok je predsednik bio sadašnji premijer Aleksandar Vučić, koji je gledao mečeve i pomagao sportistima. Zbog Majka Tajsona budio sam se u četiri ujutru da gledam njegove mečeve jer je stvarno kvalitetan borac i tehničar. Neko kaže da je glup, sirovina. To je velika greška, po meni je najtalentovaniji bokser, s obzirom da je visok 1,82, a boksuje sa vrhunskim šampionima koji imaju preko dva metra.

*Prvu titulu ste osvojili 1999. u Trebinju kada ste postali šampion Jugoslavije. Čega se prvo setite kad pomislite na taj meč?

– Predsednik bokserske federacije bio je Miroslav Popović. Kada sam boksovao protiv Laovića, Laović je bio pulen pokojnog Gidre Stojanovića. Na dan tog meča Gidra je Miroslava Popovića zvao jedno 50 puta, da pita kakav je rezultat, ko vodi, a Popović nije znao šta će da radi jer sam ja bio mnogo bolji a oni su očekivali da ću ja da izgubim. Kad sam pobedio, Popović samo što se nije srušio. Kada ga je Gidra pitao kako je moguće da je pobedio Stanković, rekao mu je: „Viđi Gidra bio je bolji, nisam mogao ništa da uradim“. A Gidra je na to rekao: „Pa Laović je moj, naš“, a Miroslav je odgovorio: „I Stanković je naš i on je u Zvezdi“. Posle mi je Gidra čestitao i zvao me da učestvujem u prvom ultimat fajtu koji je organizovan u Srbiji, ali pošto sam imao zakazane mečeve nisam mogao da prihvatim poziv.

*Osvojili ste potom titulu prvaka sveta u WBF verziji u meču protiv DŽonatana Pasija. Šta je bio ključni momenat u toj pobedi?

– Pripreme koje sam radio u Nemačkoj, a trenirao me je poznati šampion trener Pergega. Tada sam tek uvideo koliko se kod nas slabije radi na kondiciji. Naš boks se veoma razlikuje od nemačkog, oni konstantno rade na fizičkoj spremi a i mnogo više ulažu u svoje sportiste.

*Potom dolazi titula prvaka prvaka Evrope u IBF verziji…

– Jako mi je draga ta titula. Pobedio sam Hamzu Vanderu, koji je vrhunski sportista i dobar bokser. Te pripreme sam radio sa pripadnicima Kobri i fokus je bio na kondiciji, što je pristup koji forsiraju Amerikanci i koji su mi savetovali vrhunski treneri koji su radili u inostranstvu. Ako imate meč koji traje 12 rundi, odradite trening koji traje 12 rundi, uradite tri rudne šado boks, dve fokusere i sedam džaka i posle toga ste sveži i osećate se lepo. To je savet vrhunskih trenera. Neki naši treneri su pomalo iskompleksirani, forsiraju rusku školu, iscrpe vas i posle niste ni za šta i to nije modus uspeha. To sam video iz svog iskustva jer sam i ja ranije forsirao rusku školu, i zato nisam mogao da napredujem.

*Šta se desilo u meču sa Nurijem Seferijem koji je izazvao dosta pažnje?

Ja sam taj meč prihvatio iako je Seferi teži od mene, on nije moja kategorija, ja sam do 80 kg, on ima 91 kg. Prihvatio sam taj meč jer nisam to posmatrao politički, nego kao fer plej, sportsku priču – ko je bolji neka pobedi. Meč je bio u hali Trajkovski u Skoplju i nije bilo nijednog našeg navijača, sve su bili Seferijevi navijači koji su unapred kupili karte. Ušao sam u ring uz „Tamo daleko“ i himnu Srbije, krenule su flaše, čaše, stolice. Moj tim je zamolio njihovu federaciju da se meč odloži ali nisu pristali, insistirali su da meč mora da se održi. Dobro sam počeo meč, par puta sam ga lepo pogodio desnim direktom i levim krošeom. Međutim, u jednom trenutku, kako sam uradio sajd step, okliznuo sam se i pao na leđa, odmah sam ustao, ali su Seferijevi navijači počeli da gađaju moj tim flašama i stolicama i moj tim je prekinuo meč. Poludeo sam. Nisam mogao da verujem jer sam bolji od njega, brži, eksplozivniji. Ponosan sam na sebe i moj tim, a njih nek bude sramota, jer ne treba mešati politiku i sport. Kada sam tražio revanš u Srbiji, nisu hteli da prihvate.

*Dvadeset prvog maja boksujete protiv Gruzijca Georgija Aduašvilija, a potom sledi meč u Areni za koji ste rekli da će biti vaš poslednji. Jel došlo vreme za oproštaj?

– Bokseri realno mogu do 45. godine da boksuju, ja imam 39. Vreme je da se završi karijera. Znate kako se kaže – iz svakog sporta na vreme, iz boksa pre vremena. Biću uvek u boksu, planiram da otvorim sedam-osam bokserskih akademija u više zemalja da bih znanje koje sam stekao preneo na omladinu. Počasni sam predsednik Vojvođanske federacije u boksu i potpredsednik bokserskog kluba Crvena zvezda. Biću do kraja života u sportu. Vrline koje me krase su upornost i hrabrost, citiraću vojvodu Mišića koji je rekao: „Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred.“

*Boks je nekada bio mnogo popularniji, šta se desilo u međuvremenu?

– Nekada je bilo mnogo više kvalitetnijih boraca jer su bili bolji uslovi. Da bi bio vrhunski sportista, mora biti uslova. Narod je voleo boks. Sad ima manje para, manje medijske pažnje što utiče na kvalitet. A da se to promeni treba više i država da ulaže, da se privuku sponzori, edukuju treneri koji mogu da stvore kvalitetne borce.

Priznanja

Nenad Stanković je posebno ponosan na to što je prvi sportista koga je krunisala SPC, ali i to što mu je predsednik države Tomislav Nikolić dodelio državnu zastavu za postignute rezultate, a general Diković plaketu Vojske Srbije. A priznanje je dobio i od Kristine Švajzer. Pored boksa, Nenad Stanković se bavi privatnim biznisom, završio je master na Fakultetu za bezbednost i diplomatiju, a ostalo mu je i da diplomira na Strukovnoj školi za sport.

Meč u Subotici

Nenad Stanković boksovaće 21. maja u Subotici protiv gruzijskog šampiona Giorgia Aduašvilija u IBO verziji . Pokrovitelji meča u Subotici su vlasnik „Jelen Salaša“ Jelenko Vukičević, grad Subotica i Britansko-srpska privredna komora. Uprkos tome što za svog protivnika kaže da je ozbiljan sportista, šampion Evrope i višestruki prvak sveta, srpski bokser najavljuje nokaut u trećoj-četvrtoj rundi. Svi Stankovićevi mečevi do sada su bili humanitarnog karaktera, a prilog je išao manastirima i crkvama.