Kada je u septembru 2012. Slobodan Popović, bivši reprezentativac Srbije i državni rekorder na 800 i 1000 metara, došao na mesto selektora mnogi ljubitelji sporta nisu mogli da zamisle da će mladi srpski atletičari osvajati medalje i na Svetskom prvenstvu. Ipak, to se dogodilo, a poslednjih nekoliko godina Srbija se, uz odlično funkcionisanje Atletskog saveza Srbije i podršku države, sve bolje pozicionira u svetu kada je u pitanju „kraljica sportova“.
Selektor reprezentacije ste od septembra 2012. godine. Koji su bili Vaši ciljevi kada ste došli na mesto saveznog kapitena i koliko ste planova ispunili?
– Ono što je karakteristično za naš sport jeste to da selektor nije (nužno) i trener reprezentativaca i da je njegova uloga pre svega menadžerskog karaktera u smislu logističke podrške, praćenja, i kontrole i realizacije pojedinačnih planova i programa reprezentativaca, koje na terenu sprovode sportisti i njihovi treneri. U tom kontekstu, moj osnovni cilj dolaskom na mesto selektora je bio da svojom podrškom atletičarima i trenerima u što većoj meri pomognem da u tekućem olimpijskom ciklusu dođemo do medalja na svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama. Ovo prvo je već ostvareno prošle godine u Moskvi.
Da li ste mogli i ranije, a i kao selektor da predvidite veliki uspeh srpskih atletičara i osvajanje medalja?
– Ako bismo napravili analizu svih dosadašnjih rezultata i plasmana koji su ostvarili naši danas najuspešniji atletičari, na velikim međunarodnim takmičenjima, lako bismo došli do zaključka da su gotovo svi oni u mlađim kategorijama osvajali medalje i na evropskim i na svetskim prvenstvima. Svakako da je to bio jedan u nizu pokazatelja da imamo izuzetno talentovanu generaciju koja uz strpljenje, pravilno vođenje i adekvatnu podršku, može da ostvari i već ostvaruje iste uspehe i u seniorskoj konkurenciji.
U kojim disciplinama Srbija ima najviše talenata i gde očekujete najbolje rezultate narednih godina?
– Dalja i bliža atletska statistika Srbije pokazuje, da smo na ovim prostorima, uvek imali kvalitetne takmičare u bacačkim disciplinama (kugla, koplje), zatim skokovima (dalj, troskok, vis), kao i u trčanjima na 400, 800, 1500, 400 sa preponama i štafeti 4 puta 400 metara.. Uz maraton kao disciplinu koja se trči van staze, to su discipline u kojima su naši atletičari osvajali medalje ili bili učesnici velikih finala na najvećim međunarodnim takmičenjima. Upravo ove discipline i danas predstavljaju okvir u kojem već imamo zrele i dokazane atletičare, kao i one koji dolaze. Svakako da su ovi uspesi došli kao plod rada naše trenerske škole i podneblja, koje pokazuje da imamo talente za ove grupe disciplina.
Da li je uspeh Ivane Španović, Emira Bekrića i ostalih slučajan ili je nešto konkretno uticalo da se „kraljica sportova“ vrati na velika vrata u Srbiju?
– U sportu, kao i u životu, ništa nije slučajno. U sportu ništa ne može da se postigne preko noći, a naročito ne u atletici. Svaki rezultat je plod talenta i mukotrpnog rada dvojca atletičar – trener i tima ljudi oko njih. Može se zaključiti da rezultati koje su svi oni postigli u proteklom periodu nisu plod slučajnosti već sistematičnog rada sa celom jednom grupom atletičara još od njihovih juniorskih dana. Sa takvim radom uz značajnu finansijsku podršku države se nastavilo i u seniorskoj konkurenciji. U takvim okolnostima njihov uspeh na najvećoj međunarodnoj sceni je bio stvar strpljenja i vremena.
Koliko će izgradnja dvorane uticati na to da se atletičari usavršavaju, ali i da motiviše mlade da se bave ovim sportom?
– Izgradnja atletske dvorane je projekat od istorijskog značaja za našu atletiku. Njenim otvaranjem i puštanjem u rad, neki od naših atletičara i njihovi treneri će po prvi put u svojoj karijeri moći da realizuju dva takmičarska ciklusa (zimski i letnji) tokom jedne sezone, što će svakako pozitivno uticati na razvoj njihovih rezultata i dalji znatno kvalitetniji i brži napredak. Mlade će motivisati indirektno, preko još boljih rezultata aktivnih atletičara koji će postati ili su već postali njihovi idoli.
Koji su glavni ciljevi za ovu sezonu i šta očekujete od srpskih atletičara na Evropskom prvenstvu u Cirihu?
– Posle prošlogodišnjih uspeha, kao uspeha tokom ovogodišnje dvoranske sezone svesni smo činjenice da sportska javnost u Srbiji ima velika očekivanja od nekolicine naših atletičara i da će potpuno drugim aršinima meriti nastup svih onih koji budu starovali na EP. U Cirihu očekujem nastup od maksimum petnaest atletičara. Od njih četvoro očekujem da uđu u krug takmičara koji su u borbi za medalje i još od troje ulazak u finale. Primetili ste da do sada nisam spomenuo ni jedno ime pa to neću učiniti ni ovoga puta, jer prosto pred nikoga koga od njih ne postavljam imperativ osvajanja medalje. Bitno je da na najznačajnijem takmičenju daju svoj maksimum i ostvare svoje rezultate, koji sami po sebi vrede mnogo. A već su pokazali da znaju da se takmiče pod teretom zvanja favorita. Verujem i da će se moj drugi zacrtani cilj – osvajanje atletske medalje na narednim Olimpijskim igrama ostvariti. Da li sa mnom ili nekim drugim na mestu selektora to nije bitno.
Potrebna nam je jača klupska atletika
U mom zrelom takmičarskom periodu, 80-tih godina, imali smo daleko jaču klupsku atletiku, a samim tim i mnogo jaču domaću konkurenciju. Danas je situacija takva da imamo izuzetno kvalitetne pojedince, vrhunske atletičare, ali veoma slabu klupsku atletiku, što gledajući dugoročno nije dobro. Prostora za napredak uvek ima i zato mora bolje da se pozicioniraju atletski klubovi na sportskoj, a samim tim i atletskoj sceni Srbije. Oni koji o tome odlučuju moraju nešto da urade na planu jačanja klubova, jer su klubovi fabrike u kojima nastaju rezultati, a sve ostalo je nadogradnja.
Talenat i podrška vode do rezultata
-Pored znatno većih materijalnih ulaganja nego ranije, današnja grupa vrhunskih atletičara, kao i njihovi treneri, rade u uslovima visoko razvijene informacione tehnologije, vrlo brzo dolaze do najnovijih informacija iz oblasti metodike treninga, kao i metodike oporavka, koja je ništa manje značajna u procesu stvaranja rezultata. Uz njihov talenat, znanje trenera, obostranu posvećenost krajnjem cilju, kao i činjenici da je naša država sve to prepoznala i finansijski podržala, oni imaju elemente za dalji napredak.
Želimo u Prvu ligu
-Drugo ovogodišnje značajno reprezentativno takmičenje je Evropsko ekipno prvenstvo koje se 21. i 22. juna održava u Rigi. Na tom takmičenju naše devojke i momci će u konkurenciji sa Letonijom, Švedskom, Bugarskom, Hrvatskom, Danskom, Austrijom i Slovačkom pokušati da osvoje jedno od prva dva mesta i tako se plasiraju u Prvu ligu ovog takmičenja, koje iz godine u godinu zauzima sve značajniju poziciju na mapi takmičenja Evropske atletske asocijacije. Ukoliko nam se sve kocke slože, mislim da taj cilj možemo da ostvarimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
