Danilo Ikodinović: Vode nas kao marvu, ali ne budimo ovce

Međutim, on ju je pokajničkim tvitom o prećutanom stavljanju njegovog imena na listu podrške javnih ličnosti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, pre par godina, usmerio u drugom pravcu.

– Ne mogu sebi da oprostim što nisam odmah reagovao ili ranije „ispljunuo“ tu kost iz grla, jer me je dve godine žuljala, ali u mom sistemu vrednosti je čak i naknadna pamet bolja od večitog ćutanja. I, da, nisam sada pao na kolena i klečeći molim za oproštaj javnosti, samo sam glasno rekao istinu i olakšao svoju savest. Onda sam mislio da tim postupkom kupujem svoj mir, a ovim pokazujem da je cena bila previsoka. Ne treba uvek ići glavom kroz zid, kao što sam je veći deo života, ali ni odstupati od ličnih principa i kodeksa – kaže osvajač pregršt medalja sa reprezentacijom na početku razgovora za Danas, uz napomenu da nije ni tražio ni dobio nikakvu vajdu od pojavljivanja na spornoj listi.

# Zar nije pametnije ne talasati kada je čovek javna ličnost ili, na konto poznatog imena, ulaziti u različite dilove sa ljudima na vlasti, zarad lične koristi?

– Možda bi većina uradila drugačije da je na mom mestu, ali ne pronalazim sebe u tim „svako drugi“ pričama. Ne mislim da, ne daj bože, vredim više od nekog Žike, Mike, Pere, Laze… Ja sam samo čovek koji je uvek držao do sebe i iznosio svoje mišljenje. I kada je trebalo i kada to nije bilo baš pametno. Izem ti ljude koji ceo život vagaju i mere reči, grizu se za jezik i nemirno spavaju zbog prećutanog. Sve što imam sam stekao svojim rukama i mozgom, bez bilo čije protekcije i guranja. Nikome ništa ne dugujem, ni od koga ništa ne tražim, niti svojim istupima tražim svađu s bilo kim. Nije moj problem što koristim slobodu mišljenja i govora, a te činjenice pogode metu.

# Očekujete li da će vaši stavovi pokrenuti tabloidnu mašineriju, a ona „otkriti“ da ste, recimo, u osnovnoj školi tukli devojčice, da ne plaćate porez, imate ljubavnicu, podsetiti da ste pijani vozili motor pre nesreće…? Možda nekako udariti na vašu suprugu – kapitenku odbojkaške reprezentacije Maju Ognjenović?

– Nedavno sam rekao da pošten čovek nema čega da se plaši, jedino sam pogrešio što se nisam time rukovodio i 2018. godine. E, pa pošto ne mogu da vratim vreme, daj da ljudski priznam šta (ni)sam uradio a mogao sam. Moguće kopanje po mojoj prošlosti? Neka izvole, meni je čista, taman koliko mi je budućnost svetla. Takvi zlobnici mogu samo da mi pljunu pod prozor, jer sam ja za sve moje greške i te kako odgovarao i platio ovakvu ili onakvu cenu. I neka sam, zašto bi vrhunski sportisti prolazili nekažnjeno?! Nesreća ovog naroda je što se srpskim političarima stalno gleda kroz prste. I sve zaboravlja. Ne pamtim kada je neki državnik prve ili druge kategorije, neću o sitnoj „boraniji“, odgovarao za nedela!

A tek imao obraza da sam ode. Svanuće nam tek kada dođe dan da oni što nas vode podnose ostavke kao da je to najnormalnija stvar na svetu.

# A kako biste reagovali na ponudu neke od opozicionih partija da joj budete „zaštitno lice“ u borbi protiv aktuelnog režima ili ministar omladine i sporta jednog dana?

– Mene politika i politički angažman ne zanimaju! Juče, sada, sutra… Nikada. Sve što pričam i radim ja to činim iz mojih ubeđenja, čistog srca i duše. Bilo je takvih ponuda, o da, ali sve sam ih odbijao. Bio sam samo simpatizer političke orijentacije demokratske stranke između 2008. i 2012. godine, ponavljam SAMO simpatizer, dok nisam shvatio da su svi isti. Oni, Miloševićev režim pre njih i ova Vučićeva vlast. Još od kako je uvedeno višestranačje u ovoj državi nismo imali „krštenog“ političara. Svi mi se gade, a ovi današnji na vlasti poslednjih 20-ak dana pogotovo. Zbog čega o tome ne pričam po zatvorenim krugovima i ćoškovima, tiho da me ne bi čuli ni zidovi? Zato što vidim kako svet oko mene očajno živi i bole me stomak i glava zbog toga! Ljudi moji, pa nama više ne odlaze samo najbolji đaci i studenti preko, beže i ljudi od 40-50 godina… Umesto da na vrhuncu te neke životne moći prave mirnu odstupnicu u penzionerski život, oni negde tamo daleko opet počinju iz početka. U paralelnom univerzumu, koji nam Vučić i njegovo SNS-SPS društvo, plasiraju preko TV s nacionalnom frekvencijom, sve je kao u bajci. U realnosti su očaj i beda. To što ja živim normalno ne znači da treba da zatvaram oči na opšte siromaštvo. U tom smislu niko nema pravo da bude apolitičan. Zar nije razumno pitati se zašto je tako i reći zato što nam državu pogrešno vode loši političari.

# Da li ste jedan od onih što su izgubili poverenje u znanje i odgovornost stručnjaka okupljenih u Kriznom štabu ili baš naprotiv?

– Apsolutno im ništa više ne verujem! Možda su oni stručni, ali im je moral ravan nuli. Kao kod prostitutki.

Gospodo i gospođe, setite se da ste položili Hipokratovu zakletvu, stanite i razmislite se nad onim što nam radite. Samo nas sluđujete svojim očiglednim lažima, dezinformacijama, kontradiktornim izjavama i međusobnim neslaganjima. Ne, nije epidemija poslednjih nedelja eksplodirala zbog samoživog, glupog i bahatog naroda već zbog toga što nam stižu na naplatu ono što ste je vaš Krizni štab dozvolio, a to su večiti derbi i finale fudbalskog Kupa sa publikom, masovni partijski skupovi i izbori. Da, tek ćemo osetiti posledice demonstracija, ali ne bi besni ljudi izašli na ulice i rizikovali svoje zdravlje da ih niste ubeđivali da je korona virus pod kontrolom. Dosta im je viša manipulacija.

# Kako se vi štitite od korona virusa? Može li se desiti da vas neki paparaco uslika bez maske u prodavnici?

– Nema šanse da me iko igde uslika bez maske u zatvorenom prostoru. Sve češće je nosim i na otvorenom, posebno ako idem na neka prometnija mesta. Mada se slabo krećem. Od kada sam se vratio iz Istanbula, gde sam sa Majom proveo udarnih pet nedelja pandemije, nisam ušao ni u jedan klub. Ne želim da živim sluđen u mišjoj rupi, ali ni da svojim ponašanjem ugrožavam sebe i druge. Moja poruka ljudima bi bila – ako nas oni vode kao marvu nemojmo mi da se ponašamo kao ovce. Pamet u glavu, korona virus je među nama, udara iz sve snage i ne bira žrtve. Hajde da svi nosimo maske i držimo fizičku distancu, biće vremena za veselja, putovanja…. Ako već ne možemo da se ugledamo na njih, budimo primer jedni drugima.

# Šva vas najviše plaši i deprimira u vezi s kovidom 19?

– Verovatno kao i svakog normalnog čoveka, opšte neznanje i konfuzija izazvana nagađanjima. Sve to još više diže tenziju u svakodnevnom životu, tj njegovoj imitaciji, jer ništa nije kao što je pre bilo. I ko zna kada će biti.

# Da ste aktivni sportista da li biste mirno trenirali i igrali utakmice?

– Poznajući sebe, vodio bih maksimalno računa o svom zdravlju i van terena se klonio svih potencijalnih izvora zaraze, mada ona vreba sa svih strana. Međutim, verovatno bih imao problem sa nekom vrstom psihoze. Ne kažem da je radnicima u fabrikama, poštama, marketima.. lakše nego njima, ali sportisti ne mogu da trče, skaču, bacaju… pod maskama, a većina ih je u stalnom fizičkom kontaktu, neko im diše za vratom, po njima pada kapljična tečnost… Jednom rečju, teško njima.

# Je li opravdan strah za opstanak pojedinih sportova?

– Možda pandemija, tj ekonomska kriza ugasi neke klubove ovde i po svetu, ali neće nestajati čitavi sportovi. Samo će se neki duže i teže oporavljati. Fudbal je izgubio milijarde evra, ali šta je to za takvu fabriku para. Ništa, samo li se vrati publika na stadione eto ga opet u plusu. Šteta u mom vaterpolu meri se milionima evra, ali biće potrebne godine da se zatvore finansijske rupe, jer inače kuburi sa manjkom novca. Manji sportovi će više patiti.

Spasiti VK Partizan i utvrditi poreklo dugova

# Kako država može da pomogne Partizanu, a samim tim i srpskom vaterpolu? Da li je to, na primer, „brisanje“ komunalnih dugova jer se to radilo s nekim drugim sportskim i privrednim subjektima?

– Okej, to je jedan od načina izlaska iz finansijskog dela krize. Slažem se da bi država mogla da otpiše dugove javnim preduzećima, kao što se radilo i radi na drugim mestima. Samo, ja bih na njenom mestu utvrdio i ko, kada i kako je stvorio toliki dug. Najlakše je biti predsednik kluba 20 godina i trošiti tuđe pare. Što se tiče bivših igrača Partizana imaju moju podršku za njihovu inicijativu spasavanja što se spasiti može, ali nemam nameru da se upetljavam u to – stava je potpredsednik Skupštine Vaterpolo saveza Srbije.

Lagarije pokrenule demonstracije

# Vaš nekadašnji saborac iz vode, a danas predsednik parlamentarne stranke Aleksandar Šapić, protivi se masovnim protestima u doba pandemije i zalaže se za oštriju primenu zabrane okupljanja u broju većem od 10 ljudi. Saglasni ste s njim?

– Nikako ne mogu biti saglasan s njim. Prvo, kršenje zabrane okupljanja nije hir dokonih ljudi, mislim na onaj mirniji deo demonstranata, nego direktna posledica lagarija vlasti u vezi korona virusa. Da ne pominjem dublje nezadovoljstvo naroda, a protesti su samo kulminacija toga. Drugo, on sam je kao igrač, kad god bi mu neko dao pogrešnu informaciju ili pokušao da manipuliše njime, burno reagovao. Baš kao demonstranti.