Ne postoji trener u novijoj istoriji novopazarskog fudbala prema kome su reflektori sportske javnosti tako slabo upereni, a razloga da zasijaju je pregršt.
Elvisu Derviševiću (36), profesoru fizičke kulture, pošlo je za rukom ono što nikom pre njega nije. Sa kadetskim timom Novog Pazara plasirao se u najkvalitetniju ligu Srbije i u njoj se održao pune dve godine. U sezoni 2015/16. njegovi dečaci zauzeli su deseto, a 2016/17. osmo mesto i to u konkurenciji Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine… Da su to rezultati koji prebacuju okvire prosečnosti pokazuje i spisak klubova koji su u tim sezonama napuštali najviši rang – Radnički Niš, Napredak, Zemun, Jagodina i Rad. Od prošlog šampionata radi u tandemu sa Elvedinom Spahićem, bivšim fudbalerom Novog Pazara i sarajevskog Željezničara. Trenutno je ovaj duet angažovan u radu sa omladinskim sastavom Novog Pazara, liderom Šumadijsko – Raške lige (sledeći rang je elitna liga Srbije). Posle 15. kola „plavi“ imaju šest bodova prednosti u odnosu na najbližeg konkurenta, čačanski Borac i kako stvari stoje, najbliži su razigravanju za ulazak u najviši rang. Spoj Dervišević – Spahić je po mnogo čemu specifičan, skoro i da je redak u našim okvirima. Po hijerarhiji, staloženi i razboriti, Dervišević je prvi trener tima, ali svi koji prate utakmice omladinskog tima Novog Pazara reći će da su oni dva tela u jednoj ličnosti. Spahić je u sportskom smislu drčniji, pa se taj spoj može nazvati i urnebes kombinacijom, u najpozitivnijem smislu te reči.
* Posle velikog uspeha u najjačoj kadetskoj ligi Srbije osmelili ste se da sa istim timom, sad godinu dana starijim, nastavite rad sa ciljem da se osvoji prvo meso u jednoj od jačih omladinskih liga na teritoriji naše zemlje. Šta je teže, ostati u elitnoj kadetskoj ligi ili biti prvi u nižem rangu omladinske konkurencije?
Dervišević: Mnogo vremena bi utrošio objašnjavajući šta sve treba učiniti da bi se ostalo u eliti. Sad smo deo odlične lige, a po njenom završetku i verovatni akteri dva baraža za ulazak u društvo Zvezde i Partizana. Ništa nije lako. Važno je reći da je sadašnji omladinski tim sastavljen uglavnom od momaka rođenih 2000. godine. To je bitno pomenuti, jer svi ostali klubovi u ligi igraju sa timovima u kojima su igrači rođeni 1999. godine. Više nego ozbiljan rezultat za ovaj uzrast je kad si sa mlađim timom lider prvenstva.
Spahić: Lepo sam se osećao kad su predstavnici Borca iz Čačaka posle duela dva tima rekli, gledajući datume rođenja naših igrača – pa vi stvarate tim za narednu sezonu. Kad su dobili negativan odgovor, našli su se u čudu i samo izustili – svaka vam čast.
* FK Novi Pazar odavno nije mamac za talentovane igrače. Zašto?
Dervišević: Do letos nismo imali svoju bazu. Onda smo nas dvojica, uz ogromnu podršku direktora škole Bajra Župića, krenuli da je oformimo. Nije lako, u gradu postoji 11 škola fudbala, dugo rade, a mi tek na novom početku. Svi stvaramo u skoro istim uslovima u okviru fudbalskog centra u „Šutenovcu“. Nažalost, sistem vrednosti je u mnogim oblastima, pa i u fudbalu, poremećen tako da se može reći da ime Novi Pazar više nije dovoljan motiv da privuče talentovanog fudbalera. Istina je, da nije privatnih klubova mi sad ne bi imali igrače za naš tim. Međutim, oni nemaju kadetske i omladinske ekipe, samim tim nije im ni u interesu da im fudbaleri propadaju.
* Timovi mlađih kategorija Novog Pazara poslednjih sezona beleže prilično dobre rezultate, pa i pored toga priliv fudbalera u prvi tim je neznatan. Ko su krivci što je to tako?
Dervišević: Najveći je FK Novi Pazar. Desetak godina sam u klubu i često se upitam, šta ja ovde radim? Realno, ta deca tamo negde igraju i postali su ozbiljni igrači. U Novom Pazaru uglavnom su pretpostavljeni ogromnom broju igrača sa strane i to dosta sumnjivih kvaliteta.
Spahić: Ako nemamo kadetski i omladinski tim u najjačoj ligi, nećemo imati ni fudbalere za prvi tim. Još nismo izgradili svest da je to tako. I kad imamo talentovanog momka, mi ga nedovoljno cenimo. Najbolji primer je Rušević, bio je prvi strelac elitne lige, a jedva se izborio za minimalnu minutažu u najboljem sastavu.
* Koliko su čelni ljudi Novog Pazara za sve ove godine bili upoznati sa radom i rezultatima svi vaših timova?
Dervišević: Malo je onih koji bi trebalo da poznaju prilike, da su za njih i znali. Kod nas važi neki nakaradan princip, kad si prvi to je nešto najnormalnije, ako nisi, onda ne znaš ništa.
Spahić: Smešno je da Derviševića, iako je uveo tim u kadetsku elitu i u njoj ostao dve sezone, nikada nisu pozvali i uključili u rad sa poznatim stručnjacima koji su radili u Pazaru. Koliko je samo od Milorada Kosanovića moglo da se nauči. Ružno je da ga se niko nije setio, a svi bi od toga imali korist.
* U slučaju da od sledeće sezone Novi Pazar u najvišem rangu bude zastupljen sa omladinskim i kadetskim timom, da li je realno da se oba finansijski održe?
Dervišević: Prosto je, pre početka sezone odredi se budžet i u skladu s njim se posluje. Neka prvi tim ne dovede samo dva igrača sa strane i biće dovoljno novca za sve.
Devet golova Hadžibulića
Prvi deo sezone Novi Pazar je završio sa gol razlikom 35:6. Prvi strelac tima je Nazim Hadžibulić sa devet datih golova, sledi ga Suad Mavrić sa osam, po tri su postigli Hamza Nailović, Amar Brahović, Sead Islamović i Amsal Čajević, a po jedan Anel Ramović, Anel Bihorac, Tarik Rušević, Vahid Zimonjić, Viktor Stojanović i Ukić.
Nemoguć je tim od igrača iz samo jednog grada
Među dobrim poznavaocima fudbalskih prilika u Novom Pazaru dosta dugo traje polemika oko dovođenja igrača sa strane za kadetski i omladinski tim. Stavovi su oprečni, s tim da Dervišević nema dilemu kako treba formirati te ekipe: „To je nepotrebno nametnuta tema. Nađite mi samo jedan tim u svim ligama gde su isključivo igrači iz samo jednog grada. Ne postoji. Čemu zatvaranje? Primer koji najbolje objašnjava aktuelni trenutak je sadašnji kadetski sastav Pazara. Da nije doveo četiri igrača sa strane verovatno ne bi uspeo da zadrži elitni rang, a ovako će se to, najverovatnije, dogoditi. Ovde, moram da naglasim da je naš uspeh iz prošle sezone bio još veći od trenutnog, jer smo od igrača sa strane imali samo Jovana Radovića iz Priboja“ – mišljenje je Elvisa Derviševića.
Spahić i Džeko u istom timu
O Elvisu Derviševiću u više navrata pisano je na ovim stranicama, red nalaže da bliže upoznamo i Elvedina Spahića (37). Osim što radi sa kadetskim sastavom, vodi i pionire, petliće i cicibane Novog Pazara. Kao igrač pet sezona je proveo u dresu Novog Pazara, godinu dana u Građanskom iz Svilajnca, dve i po u sarajevskom Željezničara, i to u generaciji Edina Džeka, Alispahića, Hasagića, Biščevića i Jahića, i pod trenerskom palicom Amara Osima, Jirži Plišeka i Kemala Alihodžića. Bio je i učesnik kvalifikacionih mečeva za Kup Uefa, u kojima se „Željo“ namerio na Harts, Anortozis i Liteks (8 utakmica). Branio je još i boje Sarajeva i OFK Niša. Trenutni posao doživljava kao veliki izazov. „Uhvatio sam se ukoštac sa pionirskim poduhvatom. Uporan sam i siguran sam da će pomaci u radu biti vidljivi vrlo skoro. Motiv da napravim nešto značajno imam, ali nikako prečicama, jer sam još kao igrač naučio da ništa ne pada s neba“, optimista je Spahić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
