Dugovi za struju Partizana i Zvezde tretiraju se kao poslovna tajna

– Za početak da razjasnimo neke stvari, poverenik ne obezbeđuje informacije, on odlučuje o pravu javnosti da ih dobije. U vrlo visokom procentu slučajeva, više od 93 odsto, poverenik dobija informacije koje su prethodno uskraćene. U većini slučajeva čak i ne mora da daje formalan nalog, već nakon zahteva da se izjasne povodom žalbe, oni (firme, preduzeća) bi trebalo da daju informacije, koje su prethodno uskratili. To pokazuje da dobar broj njih kalkuliše da se nećete žaliti. Ova tema ne preokupira previše poverenika, mali je broj žalbi koje stižu iz te sfere, vrhunskog sporta, ali jeste indikativno da u tom malom broju neizvršenih rešenja poverenika jeste koncentrisana većina ovih o kojima ste govorili. Da pojasnimo i to da kada poverenik donese rešenje, ono je po zakonu konačno obavezujuće i izvršno. Kada neko ko ima obavezu da pruži informaciju prekrši zakon, Vlada Srbije bi trebalo da obezbedi izvršenje rešenja, a ona ni u jednom slučaju to nije uradila. Našli smo sedam-osam tih zahteva koji su se odnosili na pristup informacijama u vezi sa sponzorstvom u sportu. Tu imate jedno strašno ćutanje. Tome dodajte probleme vezane za sport uopšte, ceo taj kompleks finansiranja nevladinog sektora je u magli, jer nije jasno na koji se način troše desetine miliona evra i za šta, a to finansiraju poreski obveznici.

Čime ste vi posebno zatečeni?

– Vrlo je zanimljivo nešto što nije sponzorstvo, ali govori o kulturi tajnosti u sportskoj sferi. U pitanju je fenomen sečenja struje dužnicima. Ta ista Elektrodistribucija podatke o dugovanjima za struju Sportskih društava Crvene zvezde i Partizana tretira kao poslovnu tajnu. To je zaista fenomen koji je teško trpeti. Potpuno je jasno, sve što je javni resurs to ne može da bude tajna. Građani i mediji kao njeni predstavnici, imaju pravo da znaju sve potrebne informacije. Taj otpor zapravo govori o dimenzijama problema. Reč je o velikom novcu i daje nam za pravo da razmišljamo o tome da novac namenjen klubovima ne završava samo na njihovim adresama.

Dva dana nakon vatrometa između Čovića i Vujoševića u „Utisku nedelje“ gospodin Vučić je gostujući na RTS pokušao da napravi neku vrstu geneze i preseka kome je šta dato i tu je izneo samo delimično neke podatke rekavši da javnost mora da zna do poslednjeg dinara gde idu državne pare i da on ostavlja koleginici Jovićević papire u vezi sa tom temom. Prošlo je deset dana od toga, a koleginica Jovićević nije objavila te informacije ili se nešto treće desilo, međutim, mi nemamo detaljnu strukturu koliko je recimo Telekom Srbija davala u tom periodu o kome je govorio gospodin Vučić, presek od dve hiljade i neke pa do danas, zatim Dunav osiguranje i tome slično. Kako vi vidite uopšte taj trend da u nekoliko slučajeva tražite te podatke koji su poslovna tajna u koju sada spada i koliko Zvezda i Partizan duguju za struju? Da li vidite da ta polemika može da se završi jednim pozitivnim rezultatom, a to je da mi najzad saznamo koliko je kom klubu dato do poslednjeg dinara i po kom osnovu?

– Spomenuli ste dva dijametralno različita događaja. Prvi razgovor Čovića i Vujoševića bio je izuzetno neprijatan i ne verujem da je doprineo rešavanju problema nego i dobrom imidžu Zvezde i Partizana, ali je drugi razgovor potpredsednika Vlade vrlo zanimljiv. Ono što je on izneo za svaku je pohvalu. Ponavljam, svi podaci o raspolaganju javnim novcem moraju biti transparentni.

Kada je Vučić spomenuo Telekom Srbiju, promakla je jedna stvar, jer postoji čitava kultura skrivanja novca u tim Javnim preduzećima. Konkretno, kada je Telekom u pitanju, oni imaju četiri kanala Arene Sport koji su 100 odsto u njegovom vlasništvu. SOS kanal nedeljno ima između 700 i 900 hiljada gledalaca, a Arena između 400 i 600 hiljada svake nedelje, kad dobace do 700 hiljada, to je vrh, obično za vreme večitog derbija. Ta televizija otkupila je prava za Ligu šampiona, za Ligu Evrope, ABA ligu u košarci, Jelen Superligu, italijansku Seriju A, NFL, MLS, programe koje RTS pod Aleksandrom Tijanićem nije mogao da otkupi, recimo Ligu šampiona, i da krug apsurda bude potpun, ona se pojavljuje kao sponzor FK Crvena zvezda. U decembru prošle godine kupila je avansno prava u vrednosti od 1.200.000 evra za sezonu koja tek počinje u avgustu mesecu ove godine. Ako bismo pokušali da dobijemo podatke koliko koštaju ta TV prava, koji je povraćaj novca i zašto SOS ne da Zvezdi 2.500.000 evra, ako je to normalno? To je isto način odlivanja novca iz Telekoma.

– Telekom je povodom raznih rešenja poverenika da objavi informacije bar 15 puta tužio Poverenika za informacije. Sve su tužbe odbačene na sudu, ali nijednom nije nakon sudske odluke izvršio rešenje. Nijedna vlada nije prisilila Telekom da to uradi, iako ima obavezu na tako nešto po zakonu. Nisam imao ništa u postupku u vezi sa kanalom Arena Sport tako da ne znam kakve su okolnosti. Postavlja se pitanje da li je državi potrebna televizija sportskog tipa, a da nije RTS. Velika sportska društva žive od sponzorstva širom sveta, ali je jedna priča kada vas finansira privatnik, a sasvim nešto drugo kada je u pitanju javni novac. Važno je pitanje da li je u skladu sa državnom strategijom izlaska iz medija to što na ovakav način, putem Telekoma i Arene Sport, ona ostaje u njenoj sferi.

Imate li još neki primer, nalik Telekomu?

– Galenika isto postupa kao Telekom, a u njoj je situacija alarmantna. Parlament je izglasao garanciju za dug od 70 miliona evra, reč je o parama građana, za navedenu kompaniju, koja u tako dramatičnoj situaciji sponzoriše neki sportski klub i to u iznosu od više stotina hiljada evra, pa to još smatra tajnom, u smislu da li je potrošeno za sponzorstvo pola miliona ili ne državnog novca. To je zaista strašno.

Dunav osiguranje je dalo donacije (verovatno nova budžetska stavka) da bi se isplatile plate u Zvezdi, a predsednik Upravnog odbora Dunav osiguranja je član UO Crvene zvezde. Još drastičniji primer jesu radnici Automoto saveza Srbije koji su izašli na ulice da protestuju protiv Aleksandra Nikačevića, a platu Sa Pinta, nekada trenera fudbalera Zvezde, od 250.000 evra neto plus porezi i doprinosi, po tvrdnji Ivice Tončeva, potpredsednika kluba, upravo je plaćao ASS, nakon čega je gospodin Nikačević postao član UO Crvena zvezda. Papirološki, to se verovatno ne vodi kao sponzorstvo.

– Teško je zamisliti šta je racio tog posla. Neko je poklonio taj novac, a to je javni novac i pitam se koji je rezon, kriterijum i osnov za tako nešto. Taj uzvratni poklon je zanimljiv, jer ne vidim korist Automoto saveza Srbije. Finansiranje civilnog sektora, a tu se neshvatljivo ubrajaju stranke, crkva, sportski klubovi, nevladine organizacije, u komercijalnom smislu, navedeno je kao posebna stavka u budžetu. Čitav tok novca i njena namena, govorim o parama poreskih obveznika, mora biti jasan i transparentan.

Donacije su u odnosu na sponzorstva potpuno odvojena budžetska stavka, to je sivi kanal pomoći nevladinog sektora.

– Važno je to što je Vučić najavio i racionalizaciju tih troškova, ne samo transparentnost trošenja državnog novca za sportske klubove. Takav pristup rashodima je za pohvalu.

Zvezda za par dana mora da nađe način kako da podmiri dugovanja koja od nje zahteva UEFA. Jedna od mogućnosti je prodaja najboljih igrača nekim investicionim fondovima unapred, dakle, po upola manjoj ceni, da bi došli do kvalifikacija za evropska takmičenja i da dobiju kaznu za prethodne greške. Drugo je da država da garanciju, a treći da Zvezda bude izbačena iz evrokupova najmanje na jednu, a bilo je klubova koji su iz istih razloga suspendovani i na tri godine. Kako vi vidite mogućnost da se to isprati, ako vi kao poverenik imate 15 sudskih presuda izvršne snage koje javno preduzeće ne poštuje, koji je način da obezbedite sprovođenje?

– Realna ovlašćenja nadležnih i žestoke kazne za odgovorna lica i situacija sigurno neće izgledati tako benigno. Ako neko zna da neće biti kažnjen, onda se naravno zna kako će se ponašati. U zemlji u kojoj je prosečna plata 350 ili 400 evra Javna preduzeća izdvajaju veliki novac za finansiranje sportskih klubova, trag tih para mora biti čist i tu ne sme biti nikakvih tajni.

U profesionalnom sportu privatna sponzorstva su nešto nesporno, ali ona otvaraju i niz pitanja. Recimo sponzorstvo Gasproma Zvezdi od četiri miliona evra godišnje na četiri godine. Petru Škundriću treba dići spomenik, za takav potez. Međutim, Gasprom pola milijarde profita godišnje stiče zbog niske rudne rente, koja je četiri puta niža nego u Rusiji, sa vojvođanskih naftnih i gasnih polja. U košarci gradski funkcioneri sede u klubovima, a zatim se gradski prevoz pojavljuje kao sponzor, kao i neke softverske kompanije koje su softver prodale gradu u potpuno spornom procesu. Ni ta privatna sponzorstva nisu privatna, već su kao vid kontrausluge opet na račun građana.

– To je političko pitanje, ali kada imate jasna pravila i kada imate obavezu da trag novca bude vidljiv, onda se slične stvari ne dešavaju. To funkcioniše po principu: Ja sam ti omogućio javnu nabavku, a ti zauzvrat sponzoriši neki klub, to je moguće samo u magli… Tome se mora stati na put, sve mora biti transparentno, jer onda prljave kombinacije idu teže. I dalje ćemo biti u iluziji, ukoliko nastavimo sa ovakvim „sistemom finansiranja“. Problemi su veliki i sve o čemu smo pričali mora biti urađeno da bi se uspostavio zdrav sistem.

Rešenje je čist račun

Kako naći sistemsko rešenje za finansiranje sporta, mnogi će se sportovi ugasiti bez pomoći države, linearnim odsecanjem novca ubićemo i sport? Da se recimo zakonski opravda način trošenja novca nekog kluba?

– Mi volimo sport, u iracionalnoj meri, zato je to važno pitanje. Ima i drugih važnih pitanja sa egzistencijalnog stanovišta, bitnijih od najvažnije sporedne stvari na svetu, ali bi ipak bilo strašno da se ukine pomoć sportu. Sigurno rešenje je čist račun. Primenjivati pravila dosledno i transparentno. Mogu razumeti funkcionere Zvezde, Partizana da neće da pišu izveštaj, da imaju male tajne, da od dobijenih para pozavršavaju još neke stvari, jer ne postoje adekvatne zakonske kazne za takve prekršaje, ali je teško razumeti da onaj koji daje novac ne traži izveštaj i to je suština. Žao mi je što je naš sport u teškoj situaciji. Voleo bih da se domaći sport u materijalnom smislu kotira bolje, ali dobrog rešenja neće biti, niti bilo kakvog pomaka, ukoliko i dalje ostane tajna kako se troši državni novac u tim klubovima.