Svi za „tri“

Crna Gora je, recimo, izgorela pod pritiskom, dok su se neke druge reprezentacije solidno nosile sa povećanom odgovornošću.

Poznato je da uspeh na terenu pojačava samopouzdanje i podiže kvalitet u meri da u eliminacionoj fazi reprezentacije mogu da postanu vrlo opasne i naprave iznenađenja.

NBA igrači su potvrdili klasu i da su sa razlogom u najkvalitetnijoj ligi na svetu. Igraju brzo, atletski su dominantni, nastupaju sa velikim samopouzdanjem, lepršavi su.

Evropa je u mnogim segmentima staromodna, pa tako i u košarci sporije usvaja savremene tendencije.

Nikola Jokić i Luka Dončić su toliko dominantni i kvalitetni, sposobni da saigrače čine neuporedivo boljim.

Janis Adetokunpo je neverovatnih fizikalija: trči, skače, fizički pravi strahovitu razliku a opet je spreman da se podredi timskom uspehu. Njih trojica su najviša klasa na šampionatu.

Zanimljivi su mi i NBA igrači iz reprezentacija Hrvatske i Turske poput Bogdanovića, Hezonje, koji je bio u NBA, Zupca, odnosno Korkmaza, Osmana, Šenguna…

Čini mi se da su nešto ranije otišli u NBA i da nemaju taj nivo kvaliteta, ali su svakako spremni da doprinesu rezultatima reprezentacije i da u perspektivi ostvare uspeh.

Primetno je i to da je malo koji igrač na Evropskom prvenstvu, a da nije u NBA, sposoban da igra na tom nivou; mislim da je to Vasilije Micić i eventualno još samo neko.

Važno je reći i da je od starta Evrobasketa šut za tri poena postao veoma bitan i to kod gotovo svih reprezentacija.

Mislim da je razlog tome što su reketi popunjeni i što su u centarskoj liniji jaki, korpulentni i snažni igrači.

Potrebno je puno pokušaja za tri kako bi se i odbrane raširile, a svakako je i tri poena bolje i korisnije nego dva.

Sa trenerskog aspekta, na Evropskom prvenstvu su svi znalci, odlično upoznati sa materijom samo je pitanje igračkog kvaliteta sa kojim mogu da izvedu trenirano.

I na koji način koriste slabosti u odbrani od „pika“ s obzirom na sporost visokih igrača.

Dominira pomoć sa prvog pasa, koja je nekada bila zabranjena.

Strana pomoći sa suprotne strane od lopte, kada je igrač u ćošku se manje koristi, prevashodno jer su plejmejkeri toliko dobri da mogu lako to da prepoznaju na terenu i upute pravovremeni pas.

A u mis-meč situacijama preuzimanje je manje zastupljeno nego u Evroligi; iscrpelo bi visoke igrače, koji su poput Jokića ili Nurkića izuzetno biti u fazi napada.

Autor je košarkaški trener