Evroliga pokazala pr(lj)avo lice

Partizanova ovesezonska evroligaška bajka završena je u sredu uveče, ali nažalost bez (pravog) hepienda. Košarkaši našeg šampiona su poraženi od Taukeramike (85:68) u majstorici četvrtfinala najelitnijeg klupskog takmičenja, čime je stavljena tačka na (kada se sve uzme u obzir) jednu od najuspešnijh sezona u istoriji kluba na Evrosceni. Crno-beli su izgubili poslednju bitku, ali ne od igrača španskog giganta u dvorani Fernando Buesa u Vitoriji, nego nešto ranije kada su se čelnici Evrolige složili da se Partizanu ne omogući plasman na fajnal-for ovog takmičenja.
Takav scenario je, u neku ruku, i mogao da se očekuje, s obzirom na to da Španija „mora“ da ima svog predstavnika na turniru finalne četvorke koji se ove godine održava upravo na Iberijskom poluostrvu, u Madridu (2-4. maj). Za ovakav sraman potez ne treba toliko kriviti egzekutore, odnosno, sudijsku trojku Picilkasa, Zalvanosa i Sahina. Oni su samo „pioni“ u prljavom sistemu velikog biznisa, koji se krija iza imena Evroliga.
Sa druge strane, istini treba pogledati pravo u oči, i glasno reći da glavni krivci za to što crno-beli nisu prošli Taukeramiku, od koje su iz (košarkaškog ugla) kvalitetniji, ne sede u kožnim foteljama u sedištu Evrolige, već u Beogradu. KK Partizan ove sezone, ako se izuzme dobra volja malobrojnih pojedinaca, nije dobio nikakvu (materijalnu) podršku od države, iako je uz naše tenisere najbolji srpski brend. Poznata je izreka „da se loše stvari dešavaju zato što dobri ljudi ne čine ništa da ih spreče“, a takvih „dobrih ljudi“ u našoj zemlji ima mnogo.
Što se tiče košarkaša Partizana, njihovog trenera, stručnog štaba i uprave, oni su ove sezone nadmašili sebe, donevši mnogo radosti svim pravim ljubiteljima „magične igre pod obručima“ u našoj zemlji. Na fenomenalan način su predstavljali ne samo sebe, nego i grad i državu iz koje dolaze, koji su im uzvratilii ignorišući ih.