Dejan Osmanović / Foto: Dušan PešićBio je i ostao golgeter. To je dokazao Dejan Osmanović Kaleja, fudbaler koji je ponikao u vranjskom Dinamu a punu afirmaciju stekao igrama i golovima za Hajduk iz Kule pre dvadesetak godina. Krajem 2021, u šampionatu Pčinjske okružne lige, kao fudbaler Radničkog iz Vranja, na jednoj utakmici postigao je dva gola, i to u svojoj 48. godini.
„I za ovu sezonu registrovan sam i kao igrač, ali rekao sam da neću više da igram posle te utakmice u Stublu kod Vladičinog Hana, protiv FSU Južna pruga. Malo sam se i iznervirao, pošto ovi moji špicevi nisu mogli da daju gol, pa sam ja morao da uđem na teren. I dao sam dva komada“, sa osmehom se priseća Osmanović.
Osmanović, međutim, nije samo fudbaler, već i trener i predsednik Radničkog iz Vranja.
Za Danas napominje da je njegova primarna funkcija u vranjskom klubu – predsednička, ali da je, nakon iznenadne smrti trećeg osnivača kluba, ujedno i trenera, preuzeo i tu ulogu.
„Ima dosta mladih igrača, pa sam se povukao. Jedino mogu rekreativno da igram, kad bude neka prijateljska utakmica“, priča Osmanović, ljubiteljima fudbala poznat i po nadimku Kaleja koji je nasledio od oca, takođe bivšeg fudbalera.
Pomenuta dva gola u Stublu, u godinama kada je odavno trebalo da bude u fudbalskoj penziji, bila su, nažalost svih koji se sećaju njega iz najboljih dana, samo trenutni bljesak legendarnog centarfora, nekada najboljeg strelca Prve lige Jugoslavije.
Sada je, ipak, u potpuno drugačijoj ulozi, u teškom momentu za vranjski sport zbog nedavnog gašenja Dinama, kluba u kojem je Osmanović načinio prve fudbalske korake.
Jedan je od glavnih inicijatora za „reanimaciju“ Radničkog 2021 iz Vranja, kluba sa velikom tradicijom koji je osnovan posle Drugog svetskog rata a ugašen pre desetak godina.
Na trening koji će se održati na Gradskom stadionu, u Kosovskoj ulici u Vranju, Dejan Osmanović, za ovu priliku trener, dolazi u pratnji golmana i još jednog igrača, i seda na tribine.
„Koliko igrača fali za trening?“, priupita ga gospodin srednjih godina koji se zatekao na atletskoj stazi, a koji, evidentno je, poznaje bivšeg špica Hajduka iz Kule.
„Pa, fale svi!“, kiselo se osmehnu Osmanović, ali nastavi u optimističnom tonu: „Golman je došao, sin moj, i ja sam tu kao treći. Taman, dosta nas je.Dođosmo da treniramo, pa ćemo da vidimo“, dodaje u šali Osmanović.
Nekada ubojiti golgeter sada procenjuje da li će imati dovoljno igrača da – kao trener – uopšte održi trening.
„Sad čekamo da vidimo da li će da dođe još neko od igrača.Nismo mi profesionalan klub. Momci imaju obaveze, rade. Ne mogu da stignu na trening. Ovo je više kao rekreacija. Zbog toga sam se i registrovao kao igrač, znao sam da će ovakvih situacija biti, da nam fale igrači. Kad rade ljudi, nema šta da im se zameri. Prošle godine, kad smo opet pokrenuli Radnički, bilo je oko 50 fudbalera. A onda su počele svadbe, odlasci za Nemačku. Odjednom nema igrača, to tako ide“, objašnjava popularni Kaleja.
Dok čeka eventualni dolazak još nekog od igrača, kaže da Radnički 2021 za ovu sezonu ima 30 registrovanih fudbalera, ali da pred svaki trening kuburi sa onima koje ima na raspolaganju u tom momentu.
„Dva puta nedeljno treniramo, u utorak i četvrtak. Za dobar trening mi je dovoljno 10 do 15 igrača. Nekad ih dođe 13, nekad 20, nema pravila. Za sada ide sve kako treba, pa ćemo da vidimo. Nadam se da će i u budućnosti biti tako“, kaže Osmanović.
Za ponovno formiranje vranjskog Radničkog zasluga ide „gradskim čelnicima koji su pokazali razumevanje“ i, što je važno, finansijski pomogli klub za ovu takmičarsku sezonu.
„Bio sam dva ili tri puta kod gradonačelnika, izašao mi je u susret, zajedno sa većnicima Ivanovićem i Đorđevićem. Dali su mi vetar u leđa i finansijski pomogli klub za ovu sezonu. Oni su to pogurali novčano, a ja sam preuzeo obavezu da obavim selekciju igrača i da dovedem svoje ljude, sa željom da napravimo jedan ozbiljan klub. Finansije nismo ‘pokrili’ skroz, ali imamo obećanje da će sve da bude kako treba. Sledeće godine ulazimo u budžet i tada će da bude bolje. Grad nam je dao novac i za opremu, i za lopte, mada sam imao i neke sponzore, svoje prijatelje koji su pomagali klub. Sekretar Sportskog saveza Srbije mi je pomogao oko rekvizita i opreme za trening“, ističe prvi čovek i prvi trener Radničkog pomoć koju je klub dobio.
Za sledeću sezonu planiraju se i pojačanja, kada će u klubu početi sa „ozbiljnijim radom“.
„Sad smo u Pčinjskoj okružnoj ligi, to je najniži rang takmičenja. Mi smo osmi od 11 timova. Planiramo da se za narednu sezonu pojačamo sa tri ili četiri igrača, da dovedemo ozbiljne ljude koji hoće da treniraju. Probaćemo da dovedemo fudbalere iz okoline grada, pretežno romske nacionalnosti. A iz Vranja hoćemo da angažujemo proverene, iskusnije igrače“, priča Kaleja.
O superligaškim ambicijama govori sa sjajem u očima, iako je, kaže, sve to daleko i moraju kockice da se slože za neki veći uspeh.
„To su naši snovi. Mnogo je to daleko i mnogo treba da se radi. Bio bih najsrećniji ako bih sa Radničkim ušao, prvo, u zonu. Trenutno smo mi jedini fudbalski klub u Vranju. Gašenje Dinama će mnogo da se odrazi na vranjski fudbal. Krivo mi je, ali je situacija takva kakva je. Veći je interes u Radničkom iz Vranja, tako je procenjeno. Ja volim taj Dinamo, godinama sam igrao, tu ponikao, dao sigurno više od 100 golova“, sa setom govori Osmanović.
Dejanov rođeni brat je, takođe, igrao fudbal, baš kao i njihov otac. Dakle, evidentan je fudbalski pedigre.
Kaže da mu je mentalitet mnogo pomogao u karijeri, jer je uspevao da se brzo adaptira na svaki klub za koji je igrao.
„Slušao sam trenere i imao samo jedno u glavi – da znam, da mogu i da ću da uspem. Bio sam siguran u sebe. Mnogo se ovo vreme danas razlikuje od onog kad sam ja počinjao. Na početku svoje karijere, kao mlad igrač, radio sam maksimalno, nema tu šta. Do svoje 25. godine trenirao sam dva puta, nekada i tri puta dnevno. Voleo sam trening i nije mi bilo teško. Ima mladih talenata i u Radničkom, dvojica-trojica stvarno dobrih momaka, ali to je sve još ‘divlje’. Treba da koriguju ponašanje, dolazak na trening, da stvore radne navike ako žele da naprave nešto u fudbalu“, ističe Osmanović.
U nekom momentu, još uvek pre zvaničnog početka treninga, dolazi još šest fudbalera, što je bio znak treneru da okupi svoje igrače.
„Sakupismo osam igrača, dobro je“, procedi kroz zube Kaleja.
U toku sledećih sat vremena Dejan je bio aktivan učesnik treninga: asistirao je pri postavljanju rekvizita, imao ulogu ekonoma, ali i nameštao voleje svojim igračima; radio je na terenu šta god je bilo potrebno kako bi pomogao fudbalerima.
Baš kao što je, u najboljim igračkim godinama, radio ono što najbolje zna – „terorisao“ protivničke golmane.
Osmanović u jednom momentu, nakon serije vežbi istezanja i sprinteva, stade u „živi zid“.
„Samo me prebacite, nemojte u mene, samo ne u glavu“, obraća se igračima.
Gradskim stadionom odjekuje: „Ajmo! Ajmo!“, Osmanovićevi usklici podrške fudbalerima.
Zadovoljan je brojem igrača koje ima na raspolaganju, ali ipak reče da je očekivao još nekog.
„Trebalo je da dođe i deveti, ali je otišao na svadbu.“
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
