GOCIĆ: Beogradski remi odlučio pobednika

Mada su u zagrebačkom revanšu za 100 odsto popravili igru iz meča na svom bazenu, vaterpolisti Partizan Rajfajzena nisu došli do ulaznice za fajnal-for Evrolige, na koji je otišla s(p)retnija, iskusnija i kompletnija ekipe Mladosti.
– Bez dileme, beogradski meč je prelomio ukupnog pobednika. Da smo tada odigrali kao juče u Zagrebu, u revanš bi ušli sa najmanje golom prednosti, što bi nam sigurno bilo dovoljno za odlazak u Barselonu. Na kraju smo platili ceh prenervoznom startu, slaboj odbrani i lošem igraču više u toj utakmici. Umesto da dobru sezonu u Evroligi naplatimo plasmanom na fajnal-for, cela takmičarska godina je svedena na peterce – realan je Živko Gocić, jedan od igrača kojeg nije poslušala ruka u završnom činu vaterpolo drame u hrvatskoj prestonici.
Imali su crno-beli, kao pre toga u Beogradu, prostora za preokret, ali…
– Milion stvari je bilo protiv nas. Teško je bilo nadoknaditi odsustvo Filipovića, izboriti se sa neblagonaklonim sudijama, izdržati pritisak sa tribina, amortizovati tri brze lične greške Rađena i Ivoševića… Prlainović, Stefan Mitrović i ja ni sekunda nismo izlazili iz vode, a ritam i borba su bili ubitačni. Ne tražim opravdanja, samo potenciram veliki napor, zalaganje i htenje cele ekipe. Taj smo ispit položili sa najvišom ocenom. Žao mi je što su nam ponestali sreća i koncentracija na penal lutriji. Prvo meni. U četvrtoj četvrtini iskoristio sam peterac, ali sam u odlučujućem trenutku „pročitan“ od odličnog Pavića. Krivo mi je i teško zbog toga, ali sve je to sport, život.
Ispadanje u četvrtfinalu Evrolige i jeste i nije neuspeh. U kontekstu slabe domaće lige i svih problema koje nepostojanje dostojne konkurencije povlači sa sobom Partizan je skupom „prodajom kože“ Zagrepčanima opet nadvisio sebe i sredinu iz koje dolazi. S druge strane, ostaje žal za dobrim izdanjima u grupnoj fazi takmičenja i zakasnelim raščišćavanjem odnosa između uprave i nezadovoljnog Filipovića, čija je suspenzija (ma koliko bila opravdana) umnogome pomogla rivalu.
– Ne bih mogao za naš neodlazak u Barselonu reći da je velikim podbačaj, čak ni neuspeh. Bez obzira što smo na početku takmičenja jasno, glasno i samouvereno plasman na završni turnir označili kao naš glavni cilj. I tada i sada smo imali kvalitet za to, ali su okolnosti učinile da ispadnemo iz ove faze borbe za evropsku krunu. Na kraju krajeva, ovaj tim je još mlad. Dosta je igrača koji retko igraju jake mečeve, gde nestaje ili zauvek ostaje granica između talenata i asova. Ne kažem da će nam sa iskusnim Vujasinovićem i Sorom sledeće sezone biti otvoren put ka trofeju, ali će nam njihovo akumulirano znanje i zrelost biti osnovni oslonac u kriznim situacijama. Mi koji smo već tu trebalo bi da izvučemo pouke iz sezone za nama. Od uprave do najmlađeg igrača – gleda napred reprezentativac Srbije.