Mnogi još uvek neodlučni

U kojoj meri će nam nacionalni tim biti podmlađen na evropskom prvenstvu koje se u septembru održava u Španiji, po svemu sudeći, zavisi od samih igrača. Naime, situacija u kojoj se naša seniorska selekcija nalazi je u najmanju ruku nedefinisana pošto (mnogi) igrači koji se nalaze na širem spisku kandidata za EP, još uvek odlučuju da li da se odazovu na poziv selektora Zorana Slavnića. Razlozi igrača za moguće „preskakanje“ prvog košarkaškog nastupa Srbije kao samostalne države, su sve brojniji ali i sve komičniji. Dok jedni tvrde kako su opterećani povredama (dok igraju u životnoj formi za svoje klubove), drugi (zdravi) smatraju da će im nastup za Srbiju upropastiti letnji odmor ili pak ometati u pripremi za sledeću sezonu. Po prvi put, imamo i one treće (istina malobrojne), koji su u sukobu sa sobom da odluče da li su Srbi ili Crnogorci…
Selektor „crvenih“ Zoran Slavnić, koji je pri prihvatanju selektorskog mesta pokazao veću želju, energiju i entuzijazam nego svi igrači zajedno, svakodnevno kontaktira sa potencijalnim reprezentativcima i nada se da će se oni kod kojih je još uvek „sve otvoreno“ ipak odazvati pozivu.
– Čuo sam se sa Rakočevićem i sa njim je još uvek „otvorena situacija“. Sa Radmanovićem još uvek nisam stupio u kontakt ali se nadam da će obojica nastupiti za nacionalni tim – kaže za Danas Slavnić i nastavlja – Jarić mi je još ranije potvrdio dolazak, dok je sa Pavlovićem samo pitanje momenta da li će se na početku priprema priključiti timu, ili nešto kasnije. To zavisi od toga koliko će mu vremena trebati za odmor nakon završetka NBA finala – završava popularni Moka.
Ipak, nacionalni tim nema problema samo u igračkom kadru, pošto nije poznato ko će biti prvi Slavnićev asistent. Poznato je da su to mesto odbili Saša Đorđević i Luka Pavićević, a drugi kandidati za sada nisu poznati.
Prosto je neverovatno, da zemlja koja je u celom svetu poznata kao najveći rasadnik igrača, trenera i drugih košarkaških radnika dođe u situaciju da joj upravo ti isti masovno okreću leđa u trenucima kada su najpotrebniji. Najbolji primer stanja u kome nam se košarka nalazi je činjenica da smo pri izboru za predsednika KSS i selektora nacionalnog tima imali po jednog jedinog kandidata!? Sada smešno izgleda priča kojom su neuspesi proteklih godina od strane pojedinaca pravdani nemanjem svoje države, grba, himne… Ima onih koji se i licemerno nude da iz belog sveta pomognu „savetima i svim što je u njihovoj moći“!
Nažalost, u trenutku kada bi svi trebalo da se utrkuju ko će pre da pomogne nacionalnom timu (u igračkom i trenerskom kadru), mnogi su počeli da „napuštaju brod“ koji još nije ni počeo da „tone“.