Mondijal i Olimpijske igre bez Srbije

Srpski ženski rukomet nikako da pronađe izlaz iz beznađa kojim (pre)dugo luta. Pre nje neke druge reprezentacije, a u upravo završenom baražu Poljska nas je kaznila za sve što ne valja u funkcionisanju ovog nekada trofejnog i poštovanog sporta na našim prostorima. Subotnjih 29:27 na vrelom parketu niškog Čaira bili su nedovoljni za anuliranje minusa iz Lublina (23:27), prolaz na decembarsko Svetsko prvenstvo u Francuskoj i hvatanje poslednjeg voza u trci za učešće na Olimpijskim igrama 2008. Kopereceva, Nikolićeva i ostale platile su visoku cenu svom neiskustvu, neuigranosti, maćehinskom odnosu Saveza, odavno poremećenim odnosima unutar organizacije, izvrnutom sistemu vrednosti, besparici, odsustvu rukometne strategije… Neverovatnih 30 tehničkih grešaka u duelu sa ekipom koja je na okupu od juniorske konkurencije samo su nova, tužna epizoda u nezaustavljivom propadanju srpskog rukometa.
– Učinili smo sve što je u našoj trenutnoj moći, ali očigledno se nije više moglo od ovoga. Dogodilo se ono čega sam se najviše pribojavao. Moje mlade igračice nisu zadržale pribranost u fenomenalnoj atmosferi koju su Nišlije napravile. Nisu smogle snage da se izbore sa važnošću baraža i iskustvom protivnica, koje su četiri godine na okupu. Za čudo je potrebno više od dve nedelje, koliko zajedno radimo. Šta da se radi, to je sport, život… Žao mi je, ali moramo dalje. Nekako… – objektivan je selektor naše reprezentacije Časlav Dinčić.