Foto: STARSPORT

Iako disciplinski pravilnik FSS dozvoljava sankcionisanje širenje neistina o takmičenju i klevetanje bilo kog njegovog učesnika, u skladu sa sličnom regulativom UEFA i FIFA, oko svega zavađene komšije sa Topčiderskog brda složne su u spočitavanju FSS da im je ovakvim kažnjavanjem ugrozio slobodu govora. I, „trube“ u isti glas, rehabilitovao verbalni delikt, zbog čega su sa obe adrese najavljene žalbe nadležnim organima FSS – mogu prvo da traže obaranje (još) nepravosnažne odluke disciplinaca od strane Komisije za žalbe, pa zatraže izjašnjavanje Odbora za hitna pitanja ili Izvršnog odbora i na kraju da ukrste argumentaciju pred Arbitražnim sudom – ali i obraćanje redovnim (civilnim sudovima) – Ustavnom sudu zbog procene ustavnosti disciplinskog pravilnika nacionalnog Saveza – pa i Sudu za sportsku arbitražu u Lozani, iako je isti nadležan samo za slučajeve sa međunarodnim elementima.

– Sloboda govora je Ustavom zagarantovano pravo svakog građanina, samim tim i klupskih čelnika, bez obzira da li svoje mišljenje izražavaju usmenim ili pisanim putem. Sledstveno tome, funkcioneri ili neki drugi predstavnici Crvene zvezde i Partizana imaju pravo da sumnjaju u nešto ili nekoga i javno pričaju o tome. Bez obzira na svu osetljivost i kompleksnost utvrđivanja da li je nečija izjava kleveta ili nije. Za moj pojam, daleko je bitnije postoje li dokazi o nameštanju utakmica, o čemu bruje ne samo ovde pomenuti već i navijači ova dva kluba, javnost i mediji. I to ne od juče. Na fudbalskoj organizaciji je da ispita takve navode i, tamo gde je to predviđeno propisima, zatraži činjenično potkrepljivanje sumnji u regularnost takmičenja od onih koji je dovode u pitanje. Ako se ispostavi da ih nema onda su (po) dva oduzeta boda večitim rivalima još i blaga kazna, jer disciplinski pravilnik daje mogućnost oduzimanja do devet bodova. Pogotovo što odluka FSS nije promenila distancu na tabeli između crveno-belih i crno-belih. I još jedna tema za razmišljanje – šta bi bilo kada bi se ustanovilo da priče čelnika dva najtrofejnija srpska kluba nisu bez osnova… – naglas razmišlja i razlaže Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i nekadašnji član Upravnog odbora FK Crvena zvezda.

Generalno, sagovorniku Danasa nisu po volji tendencije u savremenom sportu, ne samo u našoj zemlji.

– Nekada su sportskom problematikom ovog tipa mogli da se bave i civilni sudovi, u našem slučaju Sudovi udruženog rada. Sada to više nije slučaj. Ni u Evropi. Što sužava manevarski prostor sankcionisanima. Pa opet, većim problemom smatram ono o čemu se govori od toga što je to prezentovano u medijima. Ako postoji nekakva štetna i opasna pojava kao što je nameštanje rezultata, jer to podriva suštinu sporta – smatra Ivošević.

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost, Mirko Poledica, ne dovodi u pitanje pravo i obavezu FSS da reaguje na rat zapaljivim izjavama o regularnosti takmičenja i tvrdnjama o favorizovanju pojedinih klubova, ali mu je sporan način na koji se to čini i posebno efekti oduzimanja bodova.

– Mišljenja sam da kazna nije pravična. Odnosno, da je na štetu igrača i trenera, onih što su osvojili oduzete bodove, a ne na račun klubova i pogotovo njihovih čelnika, čije su izjave dovele Crvenu zvezdu i Partizan u sadašnju situaciju. I deo s uslovnim suspenzijama klupskih čelnika mi je zanimljiv. U slučaju da stvarno budu odstranjeni iz fudbala na neko vreme nije mi jasno kako bi to bilo učinjeno. Da li bi im bilo zabranjeno da dolaze u klub, prisustvuju utakmicama, istupaju u medijima, potpisuju klupske papire…? Takođe, problematični su i kredibilitet Komisije za žalbe i Arbitražnog suda. Na čelu drugostepenog organa je ekonomista, znači neko ko se ne razume u pravnu materiju, a u čijoj je nadležnosti preispitivanje odluka Disciplinske komisije FSS, predvođene članom Apelacionog suda Žarkom Stevanovićem, koji, pak, po odredbama Zakona o sudijama, nema pravo da vrši javne funkcije, a ovu u fudbalu već godinama obavlja. Takođe, Arbitražni sud nije nezavisan, a ni sastavljen po propisima, jer ima devet umesto 11 propisanih članova, a FIFA ga ne priznaje zbog neispoštovanog odnosa u broju predstavnika igrača i klubova – nabraja Poledica, uz podsećanje da se „riba čisti od glave a ne od repa“.

Mejkap kazne

– Mislim da je poslednji potez FSS zapravo znak njegove slabosti. Da, treba da se štiti takmičenje, ali ne ovakvim, kako ih ja zovem, mejkap kaznama. Svrsishodnije su novčane packe, ali ne sitne od par stotina hiljada dinara, koje posle budu naplaćene iz džepova nas poreskih obveznika, nego drakonske od 50 hiljada, 100 hiljada i više evra. Kako to rade UEFA i FIFA, udarajući tamo gde najviše boli – smatra Mirko Poledica.