Nesporna titula Portugala

Novi kontinentalni vladar nema takvu koncentraciju vrhunskog individualnog kvaliteta kao Španija i Belgija, ne igra brzo i dopadljivo poput Hrvatske, nisu mu svojstveni gvozdena disciplina Nemačke i ofanzivne navike Francuske, nije ni ekspert za defanzivu kao Italija i majstor strastvenog fudbala, nalik Islandu ili Velsu, ali će mu svi ti mali ili veliki favoriti i senzacionalni debitanti gledati u leđa, do prve prilike za revanš.

Preispitujući svoje mane i portugalske vrline. Izabranici selekora Fernanda Santosa pokazali su, recimo, izuzetnu mentalnu snagu. Nisu ih demoralisali startni remi s Islandom i nerešen rezultat s Austrijom u takmičenju po grupama, nisu odustajali ni posle jednog vođstva Mađarske u ključnoj utakmici za nokaut fazu. Nije im se izmaklo tlo pod nogama dok ih je Hrvatska pritiskala sa svih strana u osmini finala Poljska oterala u penal završnicu četvrtfinalnog dvoboja ili ih Francuska finalu u talasima sabijala u krilo golmana Patrisija. Nekome bi izlazak prve zvezde tima na nosilima skresao krila i pre nego što poleti, a njima je Ronaldov plač zbog povrede samo pojačao „glad“ za toliko željenim uspehom.

-Stalno sam im ponavljao da naš talenat nije sporan, ali da moramo više da se borimo i trčimo od rivala. Ova neverovatna grupa igrača verovala je kada sam im govorio da možemo da osvojimo EURO – iskusni stručnjak starog kova ne glumi pukovnika posle bitke, jer je i pre turnira tvrdio da će se njegova ekipa bara-bar s drugima “tući” za titulu.

Više nego ostali, nasledinici „crvene furije“ na tronu umeli su da „ubodu“ s izmenama. Rikardo Kvarežma i Renato Sančez znali su da preokrenu tok utakmice ili sami reše meč, a osporavani vezista Eder je prvim pogotkom Portugala van šesnaesterca posle 12 godina srušio snove „trikolora“ o triploj evropskoj kruni.

– Ružno pače je dalo gol i postalo labud – iskreno je primetio Santos posle finala.

Požrtvovanje drugog junaka meča, odličnog defanzivca Pepea, savršena je ilustracija čelične volje, ogromne ambicije i zdravog patriotizma sadašnje generacije. Fudbaler Real Madrida ne samo da je stisnuo zube, ne obazirući se na povredu pre finala, nego je toliko trčao, skakao i uklizavao da su neobavešteni mogli pomisliti da je zdrav kao dren.

-Jednostavno nisam mogao da ostavim saigrače na cedilu. Još kada nam se naš kapiten povredio… – želja je u ovom slučaju bila jača od razuma.

I Ronaldo je probao da ide preko granice bola, ali je u suzama tražio izmenu. Da bi se brže bolje vratio u „ring“ i zavijenog kolena šepao uz aut liniju, u isto vreme bodreći kolege, nervirajući protivnika, vršeći pritisak na sudiju, asistirajući šefu… Kao pravi kapiten, potreban „tas“ na vagi u igri nerava.

-Kristijano je neverovatan primer i uzor. Prvo je dao sve od sebe kako bi ostao na terenu, iako nije mogao da hoda. U svlačionici je bio naša velika snaga. Pomogao je svim saigračima. To je definicija timskog duha – srećan je selektor Santos što ima takvog, rođenog pobednika u timu.

Ostalo je istorija. Priče o krahu Španije, kratkom uzletu Hrvatske, sumraku Belgije, nesrećnom ispadanju Italije, oscilacijama Nemačke, neispunjenim planovima Francuske, sjajnim debijima Velsa, Islanda, Severne Irske i Albanije, fanatičnom a fer navijanju ljudi iz Republike Irske, golovima petom i makazicama, huliganskim incidentima, penal ruletima… smeniće naglabanja o bitkama o za klupsko znamenje. Do sledećeg okupljanja, za četiri godine.

Svi šampioni Evrope

Portugal je deseta zemlja koja je Evropi dala šampiona u seniorskoj konkurenciji. Pre nje pehar je nošen u nekadašnji Savez Sovjetskih Socijalističkh Republika (1960), Španiju (1964, 2008, 2012), Italiju (1968), bivšu Zapadnu Nemačku (1972, 1980), rasformiranu Čehoslovačku (1976), Francusku (1984, 2000), Holandiju (1988), Dansku (1992), ujedinjenu Nemačku (1996) i Grčku (2004).

Rekorderi Sančez i Ronaldo’]

Portugalski vezista Renato Sančez najmlađi je osvajač u istoriji EP, pošto je šampionsku medalju dobio sa samo 18 leta i 326 godina starosti, a debitantski EP završio je i kao najbolji mladi igrač turnira. NJegov daleko poznatiji saigrač Kristijano Ronaldo posle obaranja rekorda Mišela Platinija u ukupnom broju postignutih golova na EP na kojima je učestvovao (9) postavio je standarde i u vremenu provedenom na terenu. Magični CR 7 skupio je 1783 minuta, zaključno sa dvadesetpetominutnim nastupom u finalu EURO 2016.

Patrisio kao Šmajhel’]

Šampionov golman Rui Patrisio imao je daleko više posla od francuskog kolege Uga Lorisa u duelu njihovih reprezentacija i odlično ga je obavio. Izjednačivši rekord Danca Petera Šmajhela, koji je u finalu istog takmičenja 1992. godine takođe sedam puta zaustavio udarce protivničkih igrača.

Finale kao nijedno drugo’]

Zaključni meč ovog Evropskog prvenstva ostaće upamćen i kao prva takva utakmica od početka organizovanja kontinentalnih šampionata na kojoj nije postignut nijedan gol tokom regularnih 90 minuta.

Grizmanu „zlatna kopačka“’]

Antoan Grizman nije uspeo da nastavi golgeterski niz u finalu, ali je sa šest pređašnjih pogodaka zadržao prvo mesto na listi strelaca, što mu je donelo prestižno individualno priznaje poznato kao „zlatna kopačka“. Napadač madridskog Atletika ubeležio je i dve asistencije na turniru u svojoj zemlji.

Paje: Nenamerna povreda’]

Povređeni Kristijano Ronaldo nije prozvao Dimitrija Pajea za povredu kolena koju mu je naneo francuski reprezentativac, ali ima onih koji su kobni start doživeli kao unapred smišljen. “Nisam imao nameru da ga povredim. Nikada nisam bio loš momak na terenu”, brani se igrač Totenhema.