Foto: STARSPORTNapustio nas je Milenko Savović, vanserijski košarkaš, kapiten Partizana, reprezentativac, u jednom važnom periodu sportski direktor crno-belih, specifična i neponovljiva figura koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji kluba, sporta na ovim prostorima, ali i gradskog života Beograda.
Nikada neću zaboraviti 23. mart 1989. godine, kada je u krcatoj novobeogradskoj Hali sportova Milenko Savović, posle trijumfa nad italijanskom Vivom, visoko podigao trofej „Žućkove levice“ namenjen osvajaču evropskog Kupa Radivoja Koraća.
Sa rukom uvijenom u beli zavoj (tih dana je Savović nekoliko ključnih utakmica odigrao povređen), elegantna gospodska figura Partizanovog kapitena u momentu je zasenila nadolazeću mladost i polet ostatka crno-belog tima.
Hala je u tih nekoliko desetina sekundi poprimila svečanu, gotovo uzvišenu atmosferu, a ritmično skandiranje „Sveti Sava“, kako su navijači zvali svog kapitena, doprinelo je neponovljivosti trenutka.
Za mene, tadašnjeg 19-godišnjaka,cela dvorana se na tren pretvorila u svemirski brod iz kultnog filma „Čovek koji je pao na Zemlju“, u kojem naslovnu rolu igra legendarni muzičar Dejvid Bouvi, glumeći vanzemaljca Tomasa Džerouma Njutna koji se sa Zemlje vraća na svoju planetu.
Zamišljao sam da će nas Sava, uvek pomalo drugačiji, „vanzemaljski“, sa pojavom koja me podsećala na Bouvijev alter ego „Mršavog belog vojvodu“, uz zvuke pesme „Station to station“, povesti u svemirske daljine…
Upoznao sam kasnije Milenka Savovića i shvatio da moja mladalačka maštarija nije bila samo puko spajanje tadašnjih ličnih interesovanja iz različitih oblasti života.
Sava je i u ličnom kontaktu uvek odavao utisak pomalo drugačijeg, svakako nespecifičnog sportiste, nekoga ko spaja naizgled nespojive stvari.
Bio je ljubitelj i poznavalac muzike, književnosti, filma, spona između sporta i umetnosti, čovek zbog koga su na Partizanove utakmice u drugoj polovini 80-ih godina prošlog veka dolazili mnogi muzičari i glumci sa kojima se družio, ljudi koji su na najbolji način predstavljali tadašnji neponovljivi duh grada.
Shvatio sam da je fenomen Partizanovih „Beogradskih košarkaških svečanosti“ iz čuvene sezone 1987/1988, u velikoj meri nastao zahvaljujući neponovljivoj ličnosti Milenka Savovića.
Milenko Savović je na sećanje generacijama ostavio lepu košarkašku karijeru ovenčanu sa dva evropska trofeja Kupa Koraća, tri titule prvaka Jugoslavije i dva Kupa SFRJ. Na funkciji sportskog direktora Partizana bio je tokom čuvene sezone 1991/92, kada su crno-beli postali šampioni Evrope.
Pored toga, ostavio je i sećanje o čoveku nekog drugačijeg prostora i vremena u kome su pristojnost, urođeno, nenametljivo gospodstvo i širina shvatanja, prava mera vrednosti.
Upravo onih koje su bile utkane u karakter Milenka Savovića.
Putuj u večnost, crno-beli vojvodo.
Autor je nekadašnji PR KK Partizan
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
