Oktobarski mečevi doneli pomak u igri „orlova“

U produžecima zaslužen trijumf nad Norveškom ostavio je „orlove“ u kombinaciji  za kontinentalnu smotru, tada i u remiju sa Turskom prikazan fudbal pokazao je da „orlovi“ imaju selektora s vizijom i autoritetom, opravdao „u minut do 12“ izveden  povratak na sistem sa trojicom štopera i bekovima ojačanim veznim redom, utvrdio da imamo igrače sposobne da ga iznesu a da to izgleda lepo navijačkom oku, dok su „crne rupe“ u te dve utakmice i baš loše izdanje u porazu od Mađarske ukazali na manjkavosti takve igre, pojedince još više udaljili od startne postave, a nekima nagovestili dužu minutažu u bliskoj budućnosti.

Sve to godinu dana i kusur meseci posle postavljanja Ljubiše Tumbakovića za šefa parade, propraćenog ne baš malim negodovanjem zbog njegovih godina, inostrane trenerske reputacije sticane daleko od Evrope, partizanštine…. pa dodatno kritikovanog zbog slabih/prosečnih partija u njegovom delu regularnih kvalifikacija za EURO i velike frekvencije kandidata za standardnih 18 u protokolu.. do 8. oktobra, kada su nam se večiti gubitnici konačno prikazali u nekom lepšem svetlu.

Još od selektorske ere Radomira Antića, Srbija nije s toliko htenja, samopouzdanja i čvrstine ulazila u klinč, držala loptu, toliko napadala i to planski činila, tako često i lako ulazila u šanse…

Epizoda Slavoljuba Muslina je kulminirala odlaskom na šampionat sveta, ali ondašnja koncepcija nije bila ni blizu ofanzivna i atraktivna kao sadašnja.

S tim što aktuelna mora biti još konkretnija u realizaciji, jer previše promašaja ume da bude prečica do nepravičnih remija ili ispuštenih pobeda, a oni pojedu rezultatske ambicije.

Tumbaković ima poprilično opcija sličnog kvaliteta na obe polovine terena, a ako njegovi prvi i rezervni izbori ostanu zdravi i pravi imaće u biti ili ne biti megdanu sa Škotskom dobru podršku i dodatnu konkurenciju u defanzivcu Maksimoviću (ovog puta nije došao zbog uskraćene dozvole kluba) i krilnom veznjaku Kostiću (ako se do tada oporavi od povrede).

Mnogo je selektor i isprobavao i kombinovao od početka svog mandata, ali je vremenom probrao sigurne startere (Rajković, Milenković, Kolarov, Nem. Maksimović, Tadić, Đuričić, Lazović, A. Mitrović), dao krila ili previše hvaljenom ili previše kuđenom Milinkoviću-Saviću, „izmislio“ Ristića, resetovao reprezentativnu karijeru Gudelja, promovisao talenat Vlahovića…

I učinio da svi „grizu“ za svoje mesto pod suncem. Timski uspeh, još više. Dok su manjak elana i ozbiljnosti skrajnuli neke druge momke, pre svih Jovića i Ljajića.

Mamac i 100.000 evra

Prema nekim nezvaničnim informacijama, Fudbalski savez Srbije je igrače A tima nagradio s 25.000 evra (po čoveku) za eliminaciju Norveške, a ako u beogradskom finalu baraža padne i Škotska sleduju im četiri puta vrednije premije. Kako i ne bi ako se zna da će svaka nacionalna organizacija od Evropske fudbalske federacije dobiti 10 miliona evra za učešće na EURO, a nisu zanemarljivi ni prihodi od sponzora, jer sve veće kompanije vole da se vežu uz državne timove kada im ide na terenu.

Škotska grabi ka eliti

Škotska maksimalno ozbiljno shvata Ligu nacija, pa ne čudi što naš protivnik u baražu za prvenstvu Evrope sledeće godine, posle četiri kola B divizije, ubedljivo drži prvo mesto u Grupi 2. I ima realnu šansu da se u konkurenciji Češke, Izraela i Slovačke probije do elitnog ešalona. Koliko su Ostrvljani čvrsto rešeni da uspeju na oba polja govori podatak da im je minimalac (1:0) protiv Čeha, pre dve večeri, bila osma utakmica u nizu bez poraza što se nije desilo još od 1988. godine.

– Sada možemo da pričamo o Srbiji. Biće to velika utakmica i svesni smo njene važnosti. Znamo kakva će euforija biti, i zato je najvažnije da ostanemo fokusirani, mirni i da radimo ono u čemu smo dobri – ima svoj rezon škotski selektor Stiv Klark, koji će 12. novembra na stadionu Crvene zvezde probati da donese svojoj zemlji prvi plasman na neko veliko takmičenje od 1998. godine.