Sa teniskog turnira 1954.godinePre fudbala, najvažnije sporedne stvari na svetu, Vranjanci su se upoznali sa tenisom kao sportom. Bilo je to 1902.godine samo dvadeset četiri godine pošto je grad oslobodjen od viševekovne Osmanlijske okupacije. Tenisku klub „Lunga“ iz Vranja bio je izmedju dva rata član Jugoslovenske teniske asocijacije.
Kako nas u svojoj monografiji „Vranje“ podseća novinar Miodrag Pešić, prve teniske loptice, rekete i mrežu u Vranje su doneli 1902.godine službenici Turskog konzulata koji se nalazio u blizini centra varoši. Prvi teren bio je u sklopu konzulata gde su se tenisom rekreairale turske diplomate, a Vranjanci znatiželjno gledali prebacivanje loptice preko mreže.
Proći će još 22 godine kada će Vranje i zvanično prema istorijskim zapisima dobiti svoji tenisku klub. Osnovaće ga Marko Avramović, tada student prava u Beogradu. Kluba ne bi bilo bez izdašne finasijske podrške vranjskog trgovca i dobrotvora Jovana S. Jankovića „Lunge“. Ovaj ugledni vranjski trgovac je svom gradu darivao kao zadužbinu zgradu Hirurškog paviljona sa kompletnom opremom za rad lekara (1938.godine), a pomagao je i lokalnu sirotinju.
Otuda je i Tenski klub u Vranju kršten „Lunga“ po nadimku dobrotvora koji je članovima poklonio kompletnu tenisku opremu a svake godine izdvajao je i ne male sume novca kako bi klub opstao u svom funkcionisanju iako, kako navodi istoričar Rista M. Simonović u knjizi „Društvena istorija Vranja“, tada se plaćala, za ono vreme, ne mala članirina od najpre pet, a potom 10 dinara, dok je upis u klub stajao 50 dinara.
Prvo tenisko igralište nalazilo se u blizini Gradskog parka i za njega je plac ustupila tadašnja opštinska vlast na čelu sa Dimitrijem Z. Stojanovićem, bivšim predsednikom opštine vranjske. Plan za tenisko igralište uradio je Nenad Popović, student tehnike. Vranje je posle Prvog svetskog rata bio jedan od retkih gradova u Srbiji koji je imao svoje tenisko igralište.
„Teniski klub nije privlačio gradjane širih slojeva, jer se tada smatralo da tenis mogu da igraju mladići i devojke iz bogatih porodica, uglavnom intelektualci, službenici djaci i studenti.Najveći broj članova sačinjavali su studenti jer se živost na teniskom terenu osećala od druge polovine jula kada su se studenti posle završenih ispita vraćali u Vranje“, piše Rista M. Simonović u delu knjige koji se odnosi na Teniski klub „Lunga“.
Vranjski teniseri odigravali su mečeve sa klubovima iz Leskovca, Niša i Beograda. Prva „medjugradska utakmica“ izmedju vranjskog i niškog teniskog kluba, a slavili su domaćini sa 6:1. Ostalo je i zapisano da je 1954.godine u okviru obeležavanja trideset godina postojanja Teniskog kluba „Lunga“ Vranje bilo domaćin internacionalnog turnira.
Gosti vranjskih tenisera bile su reprezentacije: Jugoslavije, Grčke, Turske, Egipta i Urugvaja. Igralo se pred mnoštvo publike na teniskom terenu kod Gimnazije, koji će kasnije biti pretvoren u teren za male sportove u blizini zgrade Doma JNA. Taj teren više ne postoji i tu se sada nalazi poslovni objekat.
Danas u Vranju teniski klub ne postoji. Postoje teniski tereni na Sportskom centru gde se tenis igra rekreativno, a postoje i nekoliko instruktora koji rade sa mladim Vranjancima željnim da krenu putem Novaka Djokovića.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
