Žarko Zečević bi da ode, Skupština ga moli da ostane

Tragikomedija u Humskoj 1. Umesto da pokrene presecanje „Gordijevog čvora“, oko kojeg se vrti budućnost čitavog kluba, jučerašnja vanredna sednica Skupštine crno-belih donela je nove, farsične obrte u neviđenoj organizacionoj krizi FK Partizan. Tek sada nije jasno ko pije, a ko vodu nosi na tom delu Topčiderskog brda, ko je prav, a ko kriv, ko časni Partizanov „vojnik“, a ko njegov „izdajnik“… U nedostatku adekvatnih kadrovskih rešenja za upražnjena mesta i(li) iz straha da ih prepuste novim, mlađim i nezavisnim snagama, (mahom) vremešni članovi najvišeg klupskog tela selektivno su usvajali ili odbacivali ostavke, formirali privremena radna tela i donosili zaključke, koji su valjda samo njima (ili onima koji su ih naručili) jasni.

Popović nije došao

Samo dva člana „vlade“ Nenada Popovića prisustvovala su jučerašnjoj sednici. U društvu bivšeg sportskog direktora Nenada Bjekovića (prethodni predsednik i UO ga pre mesec dana „nagovorili“ na odlazak s te funkcije) sedeo je član Upravnog odbora u ostavci Bojan Radovanović, a malo dalje i Miloš Marković, član bivšeg Nadzornog odbora, koji će i ubuduće učestvovati u radu tog klupskog organa.

Jedina izvesna stvar posle jučerašnjeg dvosatnog sastančenja je da doskorašnjem predsedniku Nenadu Popoviću nema povratka na kormilo „parnog valjka“, na koji ga je ista Skupština, po preporuci njegovog prethodnika Ivana Ćurkovića i generalnog sekretara Žarka Zečevića, jednoglasno izabrala prošlog decembra. Njegova ostavka prihvaćena je sa velikim olakšanjem i radošću (samo je jedan delegat bio protiv da se usvoji pisana odluka o povlačenju, smatrajući da je Popovića trebalo smeniti), jer je, prema opštoj oceni skupštinara bivši prvi čovek više pričao nego radio, samo još više produbljujući krizu kluba, za koju mnogi od njih tvrde da i nije toliko teška i duboka.

Moreira preskup, dolazi Pekarić

Portugalski polušpic gvinejskog porekla Almani Moreira otišao je juče neobavljena posla iz Beograda. Pošto su odbijeni njegovi, za Partizanove mogućnosti neprihvatljivi finansijski prohtevi, fudbaler Aveša otisnuo se u potrazi za jakim ugovorom otisnuo u Saudijsku Arabiju. Njegov zemljak Dijara pak za dan, dva dolazi na završne pregovore sa crno-belima, posle kojih će ovaj brzi i efikasni napadač verovatno potpisati pristupnicu našem viceprvaku. Posle dosta peripetija to bi uskoro mogao da učini i Vojvodin štoper Nino Pekarić, koji će se već danas možda priključiti pripremama „parnog valjka“.

– Popović nije ispunio nijedan od ciljeva, koje je postavio u trenutku svog dolaska u Partizan. Sportski rezultati su lošiji nego na polusezoni, jer je, i pored dovođenja novog trenera i tri kvalitetna pojačanja, Partizan šampionat završio sa 17 bodova, umesto jesenjih 14 bodova zaostatka za Zvezdom, sa četiri izgubljena večita derbija i bez osvojenog Kupa. Bivši predsednik nije doneo ni obećanih 3,4 miliona evra, a klub je za šest meseci njegove vladavine potpuno dezorganizovan. Samo je prvo zaključao, a onda otvorio kapije Juga, kao da su te tribine njegovo ili privatno vlasništvo „grobara“. Ni odnose sa medijima nije popravio, jer su oni uvek bili dobri. Doveo nas je u situaciju da opet izdržavamo od prodaje mladih igrača, za koje je na početku mandata tvrdio da će biti temelj budućeg šampionskog tima… – samo je deo „grehova“ koje je Slobodan Drljača (jedan od 29 članova Skupštine na čiji je zahtev Popović sazvao ovu sednicu) stavio na dušu nekadašnjeg prvog čoveka kluba, a koje su prisutni zanimljivim dobacivanjima („zvezdaš“, „lopov“) aminovali.

Petrić i Tomić i dalje zamenici

Mada se očekivala njegova zvanična promocija u Zečevićevog naslednika, Gordan Petrić do daljeg ostaje zamenik generalnog sekretara. Nepromenjen je ostao i status Ivana Tomića, koji će do eventualne promocije od strane UO kao zamenik sportskog direktora voditi brigu o kupoprodaji igrača.

Mada nije član Skupštine i nema pravo nastupa i igračka legenda crno-belih Milutin Šoškić je, uz masovno odobravanje, izrekao nekoliko optužbi na račun Popovića.

Skupštinski odbor

Na kraju sednice formiran je i Skupštinski odbor koji će, (valjda) sa novim (starim) Upravnim i Nadzornim odborima, čiji pojedini pomilovani članovi tek treba da se izjasne prihvataju li ponuđeni ostanak u klubu, do izborne Skupštine voditi klub. Ovaj organ ima sedam članova, a čine ga zadržani potpredsednički tandem Vujović – Vukadinović, Ratormir Babić, Rade Petrović, Slavko Drljača i Milomir Gligorijević (članovi Skupštine). Ostalo je nejasno koje su ingerencije ovog tela, odnosno na koji način će deliti vlast sa ostacima bivšeg UO i NO.

– On je čovek koji nema veze sa fudbalom i koji je Partizan, očigledno, trebalo da svede na nulu, a onda pusti da ode u tuđe ruke. E, pa neće moći. Nemamo para, ni sportskih rezultata, ali preživećemo ovu krizu. Kao što smo sve u našoj prošlosti – poručio je Šoškić, (kao i Drljača) zamerajući Popoviću što je na sve strane omalovažavao rad Zečevića i Bjekovića (bivši sportski direktor – prim. aut).
A onda je došlo do preokreta. Taman kada se činilo da će na isti način biti ocenjen i učinak ljudi koje je Popović angažovao u svom Upravnom i Nadzornom odboru, a koju su učestvovali u nedavnom činu podnošenja kolektivne ostavke, skupštinari su (po samo njima znanim kriterijumima) odlučili da, kako reče predsedavajući skupa Milomir Gligorijević, daju drugu šansu jednom delu bivše vrhuške. Pošto su njihove ostavke neopozive (zvanično objašnjenje), Skupština se „zahvalila“ na radu Dragijani Radonjić-Petrović, Draganu Vignjeviću (potpredsednici kluba), Radmili Babić, Rasimu Ljajiću i Manojlu Vukotiću (članovi NO), a „ruku pomirenja“ pružila Nebojši Vujoviću, Draganu Vukadinoviću (potpredsednici), Radomiru Antiću, Obradu Sikimiću, Dušanu Stparu, Maksu Vinterfeldtu, Igoru Milanoviću, Bojanu Radovanoviću, Ratku Zatezalu (članovi UO), Dušanu Pavloviću i Milošu Markoviću (NO).
Vrhunac predstave je, međutim, tek usledio. Iako je generalni sekretar Žarko Zečević potvrdio prošlonedeljnu odluku o povlačenju sa funkcije koju je 22 godine sa prilično uspeha obavljao („došlo je vreme da se povučem, jer ne želim da svojim autoritetom budem prepreka mladim ljudima koji će ubuduće voditi Partizan“), Skupština je velikom većinom (samo tri glasa protiv i dva uzdržana) odbila njegovu ostavku. Hvatajući se za nepostojanje reči „neopoziva“ u njenom predlogu, delegati su uporno pokušavali da odvrate prvog operativca kluba od formalnog napuštanja Humske.
Iako „dirnut i počastvovan“ poverenjem i zahvalnošću koje su mu na taj ukazali, Zeka (najčešće je oslovljavan popularnim nadimkom), ih je zamolio da ga puste da ode i svoju ostavku proglasio neopozivom. Ali ni to nije umirilo skupštinske poštovaoce njegovog lika i dela, koji su, želeći ga što duže u Partizanu, onda našli solomonsko rešenje. Radno predsedništvo je predložilo, delegati se složili, a Zečević prihvatio da još neko vreme brine o finansijskom poslovanju crno-belih.
Do kada? To niko ne zna. Jer hvaljeni i voljeni gensek je, odbijajući da se o njemu priča kao o manipulatoru, produženje mandata oročio na (najviše) 45 dana, a najviše klupsko telo na tri meseca ili do Izborne skupštine, čiji će termin, naravno, naknadno biti određen.