Bajden „nova nada“ za mir Rusije i Ukrajine

Ruski predsednik Vladimir Putin nije protiv predloga američkog kolege Džozefa Bajdena da se njih dvojica sastanu ovog leta. „Pozitivno smo primili“ Bajdenov predlog, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Kao mogući domaćini samita već su se prijavile dve vojno neutralne zemlje – Finska i Austrija. Šef američke diplomatije Entoni Blinken ove sedmice je u Ukrajini, kako bi Kijev uverio u „istrajnu podršku ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu pred stalnom ruskom agresijom“ – kako je to izjavila portparolka Ministarstva spoljnih poslova SAD.

Činjenica je da se Ukrajina oseća ugroženom, piše DW. Moskva danima raspoređuje desetine hiljada vojnika na istočnoj granici Ukrajine i na anektiranom Krimu, i vrši pripreme za blokadu Azovskog mora, preko kojeg važna ukrajinska luka, Mariupolj, ima pristup Crnom moru. Osim toga, na istoku zemlje borci odani Rusiji već godinama kontrolišu dve „narodne republike“.

Vlade Nemačke i Francuske već godinama ulažu napore posredujući u konfliktu, počevši od 2014, odmah pošto je Rusija anektirala Krim. U takozvanom „Normandijskom formatu“ (nazvanom po prvom sastanku u severnoj Francuskoj), više puta su se sastajali šefovi država ili vlada Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske. Godinu dana kasnije, dogovoren je čak i mirovni sporazum, ali sukob i dalje tinja, i često izbija otvoreno nasilje.

Pod utiskom akutne pretnje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski hvata se za slamku. On je, nakon razgovora sa predstavnicima vlada u Berlinu i Parizu, zahtevao održavanje još jednog samita u normandijskom formatu, ali se isto tako, u jednom intervjuu za britanski Fajnenšel tajms, pokazao otvorenim i za veću ulogu Sjedinjenih Država. Da li to znači da Nemačka i Francuska gube diplomatsku inicijativu?

Poslanik nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Evropskom parlamentu zadužen za spoljnu politiku Mihael Galer, tu „ne vidi konflikt“. On je, kaže za DW, „veoma saglasan s tim da se i SAD takođe angažuju“. Nemačka i Francuska su već ranije u Normandijskim pregovorima bile „u tesnoj saradnji sa SAD“, a Galer u novom angažmanu uočava i mogući psihološki aspekt: „Možda je Putinu, i njegovoj predstavi o sopstvenoj veličini, potreban neko poput SAD, kako bi se došlo do rešenja.“

Ipak, između Berlina i Vašingtona postoji jedna ključna tačka sporenja: nemačka vlada čvrsto se drži stava da bi trebalo završiti izgradnju gasovoda u Baltičkom moru Severni tok 2 koji vodi od Rusije do Nemačke. Mnoge evropske zemlje, a naravno i SAD, protiv su tog gasovoda, jer strahuju da će Nemačka postati suviše zavisna od Rusije.

Za razliku od preovlađujućeg stava u CDU, Mihael Galer političku podršku Nemačke Severnom toku 2 „više vidi kao grešku“. Ipak, on kaže da nemačka pozicija oko gasovoda nije prepreka „verodostojnom posredovanju, jer čitav svet zna da mi ne stojimo na istoj udaljenosti od Ukrajine, kao od Rusije“. Ili preciznije, Galer kaže da je nemački stav da je međunarodno pravo prekršila samo Rusija i „njene jedinice i vojnici su na teritoriji onih drugih“. Nemačka, tvrdi poslanik, „jasno označava Rusiju kao krivca“.

Pokretačka snaga Normandijskih pregovora do sada je uvek bila Angela Merkel. No, s obzirom da će se ona, nakon izbora u septembru, povući sa mesta kancelarke, Merkel u spoljnopolitičkom smislu više nema toliku moć.

Istovremeno, i drugi članovi vlade u Berlinu uzdržani su kada je reč o ukrajinskom pitanju. Ministar spoljnih poslova Hajko Mas (SPD) pre svega želi da spreči „vojnu eskalaciju“ i izjašnjava se protiv sankcija Rusiji.

Ministarka odbrane, Anegret Kramp-Karenbauer (CDU), smatra da je važno „da Ukrajina zna da na nas može da se osloni“ – kako je to rekla u razgovoru s francuskom koleginicom Florans Parli. Ipak, ostalo je otvoreno na šta to konkretno Ukrajina može da se osloni.

Zanimljivo je da pre svih u Nemačkoj kandidatkinja Zelenih za kancelarku Analena Berbok zagovara nastavak pregovora u Normandijskom formatu. Berbok istovremeno smatra da je „Severni tok 2 geostrateški loš“, kako je to u februaru rekla za DW na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. „Ta linija je“, kaže, „masovno korišćena s ciljem destabilizacije Ukrajine“.