Bajdenova ekipa bi mogla da ojača poziciju BiH 1Foto: youtube

To kaže za Danas Nerzuk Ćurak, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Kako dodaje, „o tome svedoči i sam famozni sporazum između Kosova i Srbije koji je pokazao Trampovo elementarno neznanje o ovoj regiji“.

Naš sagovornik naglašava činjenicu da Bajden imenuje tim koji jako dobro poznaje Balkan.

Te stoga, kako kaže, „očekuje da u nekoj intenzivnijoj saradnji između EU i SAD ovaj region svijeta pokuša da se u naredne četiri godine u nekoj mjeri ugura na tračicu transatlantskog svijeta“.

Sa druge strane, ističe, ne treba sada očekivati kao što to mnogi optimisti bez pokrića očekuju da će ovde Amerika intervenisati recimo intenzitetom kakvim je intervenisala kada je kreirala mirovni sporazum za BiH.

„Mnogo toga zavisi od samih domaćih aktera. Biće teško zato što u stvari politički akteri u BiH i regiji u stvari ne žele da vide BiH kao dio transatlantske zajednice. Tako da će debata o državnom razvoju i dalje dominirati, i dalje ćemo biti opterećeni pitanjima za i protiv što malo usložnjava američku poziciju“.

Ćurak, inače dugogodišnji novinar i mirovni aktivista, ukazuje da ga posebno raduju neka imenovanja ljudi u Bajdenovoj administraciji.

„Recimo, ako bude potvrđena kandidatura Samante Pauer za direktoricu USAID to će biti velika stvar jer mislim da bi to bilo značajno sa stanovišta onoga što ja smatram našim najvećim problemom – jedna institucionalna kultura poricanja i odbijanja suočavanja sa zločinima, prije svega sa zločinom genocida“. Imajući u vidu istoriju Samante Pauer, naš sagovornik je uveren da bi se mogli graditi „neki uvjeti da konačno počne ozbiljna debata o tom pitanju koja u stvari sprečava politički i ekonomski razvoj BiH“.

Negde se nadam, ističe, da bi nova kadrovska spoljnopolitička ekipa Bajdena mogla ojačati u nekoj meri poziciju BiH.

„Mislim da to BiH zbilja zaslužuje jer je ni kriva ni dužna pretrpela takve tragedije i dalje se suočava sa negacijom“.

Problem sa BiH je, navodi Ćurak, „što se njoj naprosto ne dozvoljava da sama sobom misli svoje vlastito porijeklo, sa jedne strane. I sa druge strane, što je izvršen takav, ja bih rekao svjesni odijum prema pojmu građanstva i građanske političke zajednice da vi o tome ne možete uopšte voditi razumnu debatu“.

Mislim da je, naglašava naš sagovornik, kada se kaže „građanska politička zajednica da bi svaka odgovorna politika trebala da radi na tome da to bude zajednica koja će u punom kapacitetu da baštini onu tradiciju BiH koja je naviknuta na to da se kolektivna prava u potpunosti ispoštuju“.

Građanska politička zajednica, ukazuje, faktički je ona politička zajednica koja nasleđuje veličanstveno nasleđe i u tom smislu trebala bi, navodi, BiH kao uzorni građanski servis ali u kojem su kolektivna prava u potpunosti zaštićena na način da se niko ne može osetiti ugroženim, gde se stremi da država funkcioniše.

„Naš je problem što država ne funkcioniše i u tom smislu insistiranje da se BiH organizuje samo na etnonacionalnom principu smatram suludim i iracionalnim konceptom, kao što je iracionalni koncept, uvažavajući našu stvarnost, da je moguća očekivati državu na principu jedan čovek i jedan glas. Vjerujem da je svaka razumna i odgovorna politika svjesna toga. Naravno ima politika koje su nesvjesne toga i da kažem love u mutnom“.

Bolje napraviti, ukazuje, fini balans koji će biti uvod u izgradnju građanske političke zajednice, jer, kaže, ništa ne može nasilno, i nema nikakve potrebe za tim.

„Naš problem je recimo što akteri etnonacionalističke vizije BiH ne žele ni na koji način da relativiziraju dostignuti stepen svoje političke podrške. A taj dostignuti stepen političke podrške je takav da je u potpunosti uzurpirao državu, taj politički kapital onemogućuje egzistenciju države. Taj negativan simbolički kapital se pretvorio u prava interesna pitanja“.

To se naprosto mora promeniti, navodi Ćurak.

Morate biti svesni toga, kaže, „kada bi sada u BiH napravili državu u kojoj imate najbolji katalog kolektivnih prava i da su ona tako zaštićena unutar ustavne kulture da niko ne može u kolektivnom smislu biti neravnopravan nijedna nacionalistička elita to ne želi. Oni ne žele ništa što je manje od mogućnosti potpune blokade države preko etničkog veta. Onda nema života“.

Kada se radi o regionu, naš sagovornik ocenjuje da su odnosi „nekako sumorni“.

„Recimo u Crnoj Gori imamo političku mimikriju, to je nešto kao glumljenje da je to nastavak autonomne suverene politike a negdje ispod je mnogo tamnih oblaka“.

Što se tiče BiH, kako kaže, „ona je naprosto trajno blokirana ambicijom Beograda i Zagreba da uređuju ovde odnose“.

„Muka mi je to te lažne konstrukcije kako su Srbija i Hrvatska garantuju BiH. Zamislite ideju da države koje su u ratu protiv BIH imale najkolosalnije negativne uloge da se pitaju, da garantiraju zemlju koju su želeli da unište BiH. Ovo je negde moj poziv javnosti, pošto razgovaram za Danas, za srpsku javnost, da negdje o tom pitanju otvore ozbiljnu debatu i da se ta glupost konačno zaustavi, da se taj kvazimperijalizam prekine“, zaključuje sagovornik Danasa.

close
Bajdenova ekipa bi mogla da ojača poziciju BiH 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.