Bolton mnogima „stao na žulj“

Kako god, očigledno je da ovaj politički razlaz rezultat nepremostivih razlika između njih dvojice.

Već mesecima voditelj na Foks njuzu Taker Karlson lobira kod Trampa da otpusti Boltona, kazujući mu da je glupo imati u svom timu ljude koji ne dele njegove stavove o gorućim pitanjima nacionalne bezbednosti, piše politico.eu. I ne samo Karlson, već i mnogi drugi, uključujući nekoliko visokih zvaničnika administracije, često su Trampu sugerisali da Bolton, koji ima reputaciju opasnog birokratskog borca, ne samo da nije bio u njegovom timu, već je koristio medije protiv predsednika.

Ipak, Tramp, koji je tvrdio da je postao obožavalac svog budućeg savetnika gledajući ga na nastupima na Foksu, je znao da im odgovori da mu znači Boltonovo prisustvo u pregovorima jer „Bolton deluje zastrašujuće“ američkim protivnicima, kao što je Iran.

Tramp je, međutim, znao je da se uznemiri čitajući i gledajući na vestima izveštaje o Boltonovom neslaganju sa politikom administracije – od razgovora sa Severnom Korejom do povlačenja vojnika iz Sirije, pa do pregovora sa iranskim liderima, kažu ljudi bliski Trampu, prenose američki mediji.

Kako se moglo naslutiti iz medijskih izveštaja, kap je prelila čašu kada je Bolton sugerisao Trampu da ne primi talibanske lidere u Kemp Dejvidu u utorak, prenosi Si-En-En. Dalje se ukazuje da je sastanak, na kojem je bilo reči o izbeglicama, ipak održan da bi sat nakon toga Tramp objavio na Tviteru da je Bolton otpušten. Naveo je da je Boltona otpustio zbog velikih neslaganja o brojnim pitanjima. Bolton, pak, tvrdi da je u ponedeljak uveče ponudio ostavku predsedniku Trampu, na šta mu je ovaj predložio da razgovaraju sutra.

Od imenovanja za savetnika u Trampovoj administraciji aprila 2018. Bolton je, pišu mediji, neretko iritirao zvaničnike Bele kuće svojom taktikom, stilom i nastupima. Tvrde da se ponašao ne kao savetnik, već kao državni sekretar – na putovanja je išao sa mnogo pripadnika osoblja, ponekad ne istim avionom kao predsednik.

Odlazak Boltona iz administracije je sjajna ilustracija kako je Tramp postao samouvereniji u sopstvenoj proceni o nacionalnoj bezbednosti, piše politico.eu. Bolton je stvari shvatao drugačije i malo je tajio, piše politico.eu. Obojica su bila podjednako čvrsta u svojim uverenjima, a sukob se pokazao nepomirljivim. Dok je Boltonov prethodnik, HR Mekmaster, radio na tome da se pridržava tradicionalnog procesa gde je predsedniku predstavljao niz opcija o ključnim pitanjima, zajedno sa spiskom rizika, Bolton je postupao drugačije.

Odlazak Boltona, ključnog arhitekte invazije na Irak 2003. u vreme DŽordža Buša, nije iznenađenje za državnog sekretara SAD Majka Pompea, sa kojim Bolton nije baš bio u dobrim odnosima. Vršilac dužnosti šefa Bele kuće Mik Malvani takođe nije iznenađen Trampovom odlukom i navodi da je Bolton odbijao da promoviše politiku predsednika sa kojom se nije slagao.

„Bilo je u prirodi Boltona da vodi Savet za nacionalnu bezbednost kao carstvo ali je stao na žulj mnogim ljudima“, kaže Mark Grumbridž, koji je radio za Boltona deceniju, prenosi Gardijan.

Neki komentatori su ovu vest protumačili kao dodatni dokaz o zbrci koja vlada unutar Bele kuće, „ali bilo je i glasnih uzdaha olakšanja“. Elizabet Voren, vodeća kandidatkinja za demokratsku predsedničku nominaciju, kazala je da je „bolje po američki narod što je DŽon Bolton van Bele kuće.“ NJen rival Berni Sanders napisao je na Tviteru: „Simptom problema je nestao. Glavni uzrok autoritarizma ostaje“. Nacionalni američko-iranski savet pozdravio je odluku kao najbolju koju je Tramp doneo od početka mandata. „Ovaj potez drastično smanjuje šanse za novi, katastrofalni rat na Bliskom Istoku“, tvrdi taj savet.

Suprotno tome, republikanski senator Lindsi Grejem pohvalno je o Boltonu napisao Tviteru: „Bolton je uvek sledio agendu koja ne samo da pomaže predsedniku, već čini Ameriku bezbednom“, prenosi Gardijan.

Mogući naslednici

Boltonov zamenik Čarls Kuperman u utorak je imenovan za vršioca dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost, dok Tramp, kako je najavljeno, sledeće nedelje ne imenuje stalnog savetnika.

Među imenima koja se spominju za tu poziciju su Stiven Bigun, aktuelni specijalni predstavnik za Severnu Koreju i penzionisani vojni pukovnik Daglas Mekgregor, inače čest gost u Karlsonovoj emisiji na Foks njuzu. Senator Lindsi Grejem tvrdi da predsednik takođe razmatra za funkciju i savetnika potpredsednika za nacionalnu bezbednost, Kejta Keloga, Brajana Huka, aktuelnog specijalnog izaslanika za Iran i Rikija Vadela, asistenta šefa generalštaba. Međutim, kritičari veruju da će četvrti Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost verovatno malo uticati na predsednika. „Sledeći savetnik za nacionalnu bezbednost SAD biće Donald Tramp. On će imati samo ime, a odluke će donositi Tramp“, smatra Dejvid Rotkopf, profesor političkih nauka.