Boris Varga: Pad rejtinga stranke glavobolja za Putina

„Razlika u odnosu na sovjetski period“, ističe Varga, „jedino je u tome da ne postoji alternativni politički režim koji bi mogao da ga zameni“, a rusko društvo, ističe, nije spremno na novi eksperiment sa otvaranjem i demokratijom u kome je bilo devedesetih godina prošlog veka.

„Znači, tvrda ruka, ali koja manje bije“, navodi sagovornik Danasa.

Dodaje da se politička ubistva i zatvaranje opozicionara odražavaju i na popularnost vladajuće partije Jedinstvena Rusija.

„Ograničenja pri kandidovanju opozicionih kandidata, ritualno nasilje policije na ulicama i hapšenje demonstranata najintenzivniji su od pada komunizma. Izmene ruskog krivičnog zakona totalitarne su prirode i tretiraju korisnike društvenih mreža kao ekstremiste, zbog bezazlenih tvitova i repostova“, navodi Varga.

Ukazuje da represija stvara društvenu opoziciju, posebno među mladima, koji su spremni da protestuju, ali nemaju adekvatnu političku artikulaciju.

Situacija je, navodi, slična i u Belorusiji.

„Aleksej Navaljni je sa najboljim opozicionim rejtingom i treći je na listi popularnih opozicionara ispred Vladimira Žirinovskog i Genadija Zjuganova, ali njegov rejting iznosi svega dva odsto“.

U praksi se, kaže, vidi da se nasilje isplatilo.

„Putin je stvorio bezalternativno političko okruženje i sada u vreme krize podrške to amortizuje političku štetu. Zato je Putinov model i uzor hibridnom režimu koji stvara Aleksandar Vučić, kao što mu je uzor i Orbanov EU autokratski model. Populistički režim sa diskreditovanom i slabo popularnom opozicijom“.

Svim tim režimima, smatra Varga, problem su izbori, jer dovode u pitanje njihovu legitimnost.

Veći gradovi i lokalni izbori su uvek „ahilove pete“ i populisti su, smatra, tu najosetljiviji, od Zagreba do Budimpešte, od Beograda do Moskve.

Naš sagovornik konstatuje da je Rusija u fazi zrelog autoritarnog režima, a Putin i Jedinstvena Rusija, smatra, gube legitimnost.

„Danas u doba dobro targetirane i digitalizovane želje svakog birača, popularnost političara je lako pratiti, a rejtinge itekako prate ruske elite. Levada centar je objavio rezultate po kojima Putin poslednje dve godine ima stabilan rejting od oko 40 odsto podrške, koji je značajno u padu u odnosu na 2018. kada je imao skoro 60 odsto podrške“.

Međutim, Varga upućuje da je za vladajuću garnituru u Rusiji daleko problematičnija stranka.

U Moskvi je, navodi, za Jedinstvenu Rusiju spremno da glasa svega 15 odsto birača, dok je na opštem nivou rejting te partije oko 30 odsto.

„Pad rejtinga Jedinstvene Rusije velika je glavobolja za Putina i to se videlo po predizbornom skupu te partije pre nekoliko dana. Nije bilo veliko iznenađenje da predsednik partije Dmitrij Medvedev nije ušao u petorku kandidata. Uz očekivano podizanje rejtinga Sergeju Šojguu i Sergeju Lavrovu, koji su u toj petorci, iznenađenje su bili narodni heroji u doba kovida, poput načelnika moskovske kovid bolnice Denisa Procenka“, zaključuje Varga.

Kako su procenili autori Golos istraživanja, najmanje devet miliona Rusa ili osam odsto stanovništva bilo je lišeno pasivnog biračkog prava i pre nego što su ruski poslanici proletos pooštrili izborne zakone i isključili članove pokreta uhapšenog opozicionara Alekseja Navaljnog.

Formalno, ukazuju, postojeće izborno zakonodavstvo je već represivnije od sovjetskih zakona u pogledu lišavanja pasivnog biračkog prava i broja osoba pogođenih tim ograničenjima.

Ova godina je, ukazuju, četvrti talas napada na izborna prava građana od propasti Sovjetskog Saveza, napominjući da su prethodni talasi bili 2006/2007, 2012/2014 i 2020.

Moskovski sud nedavno je političku mrežu Navaljnog označio „ekstremističkom“ što je ocenjeno kao pokušaj da se „očisti polje protivnika“ uoči parlamentarnih izbora u septembru, u trenutku kada Putinova vladajuća stranka beleži, kako se navodi, istorijski nizak rejting.