Brutalna matematika rata: Izračunato koliko bi godina trebalo Rusima da zauzmu Ukrajinu ovim tempom

Istog meseca gubici Ukrajine su bili „minimalni“, zaključio je analitičar Konrad Muzika iz Rochan Consultinga u Poljskoj, prenosi Klix.ba.

Ukrajina se prostire na 603.000 kvadratnih kilometara, od čega je 19% pod ruskom okupacijom. Uz trenutnu stopu napretka i gubitaka, Rusiji bi bilo potrebno do 2256. da osvoji ostatak Ukrajine, po cenu od 101 milion ljudskih žrtava. Sadašnja populacija Rusije je 144 miliona.

Neverovatno, zastrašujući gubici u ljudstvu i opremi još nisu paralisali rusku vojsku u Ukrajini. Kremlj oprema svoje trupe hiljadama civilnih vozila, uključujući skutere, male automobile, pa čak i najmanje jedan autobus.

Istovremeno, Rusija regrutuje oko 30.000 vojnika mesečno, rekao je američkim zakonodavcima 3. aprila general Kristofer Kavoli, komandant američkih snaga u Evropi. Pošto se mnogi ranjeni vojnici na kraju vraćaju na front, ruske oružane snage regrutuju više ljudi nego što izgube svakog meseca.

Kao rezultat toga, rekao je Kavoli, ruske snage u Ukrajini zapravo rastu. Oni sada broje najmanje 600.000 vojnika, „što je najviši nivo od početka rata i skoro duplo više od invazionih snaga u februaru 2022.“, rekao je Kavoli.

Kako je Kremlj uspeo da održi, pa čak i proširi svoje napore za regrutovanje, svodi se na dve stvari: novac i raspoloženje. Rekordan broj prijava motivisan je „visokim bonusima za prijave i uverenjem da će se rat uskoro završiti“, objasnio je Janis Kluge, zamenik šefa Odeljenja za istočnu Evropu i Evroaziju u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

Ostaje otvoreno pitanje da li su ovaj novac i optimizam održivi. Sve u svemu, ruski budžet za odbranu činiće 40 odsto ukupne državne potrošnje, što je najviši nivo od Hladnog rata“, rekao je Kavoli. Poređenja radi, Sjedinjene Države troše samo 13% svog federalnog budžeta na vojsku.

Takva potrošnja podiže ruski moral u pogledu rata, iako je ukupan broj poginulih premašio 800.000 ranije ove godine. „Kao direktan rezultat vojne potrošnje, ruske investicije u industrijsku bazu smanjile su nezaposlenost na 2,4 odsto“, rekao je Kavoli. „Ruska ekonomija funkcioniše u ratnom režimu i tako će ostati u doglednoj budućnosti.

Ali ratna ekonomija nije uvek efikasna. Ruski ministar finansija Anton Siluanov obećao je da će zadržati visoku vojnu potrošnju, čak i kada cene nafte padaju i ukrajinski napadi dronovima ugrožavaju prihode od izvoza energije, koji je prepolovio privredni rast u odnosu na prošlu godinu.

Da bi unapredio ovu ratnu potrošnju, predsednik Vladimir Putin je prošle godine podigao lični i korporativni porez. Rusko rukovodstvo nije samo spremno da poveća poresko opterećenje građana, već i da promeni prioritete ekonomskog razvoja“, objasnio je analitičar Centra za evropsku političku analizu u Vašingtonu Aleksandar Koljandr. Očigledno je da su ratne industrije prioritet.

Gubeći mnogo da bi dobili vrlo malo u Ukrajini i održavajući skup rat zahvaljujući ogromnoj potrošnji, ruski lideri hodaju po ekonomskom i političkom konopcu.

Ali opasnost ih ne sprečava. Prema Kavoliju, Putin i njegovi ministri i generali su posvećeni dugom ratu – onom koji bi mogao da se proširi i van Ukrajine. „Ruski režim je preoblikovao svoje vojne, ekonomske i društvene strukture kako bi podržao ono što opisuje kao dugoročnu konfrontaciju sa Zapadom – sistemske promene koje pokazuju nameru Rusije da se suoči sa nama u budućnosti“, upozorio je Kavoli.