Evropa mora postati globalna klimatska sila

Apokaliptičke slike šumskih požara u Kaliforniji i razarajućih poplava u Bangladešu glasnici su onoga što nas čeka ako ne odgovorimo na hitno pitanje klime. Bez drastičnih koraka, takve će katastrofe besneti sve češće i sve destruktivnije.

Štaviše, klimatske promene su jedan od najvećih geopolitičkih izazova sa kojima se suočavamo.

S obzirom na to da klimatske promene umnožavaju sukobe, one raspaljuju društveno-političku nestabilnost, stvaraju pritisak migracija, pogoršavaju globalne nepravde i ugrožavaju ljudska prava i mir, posebno u krhkim državama.

Klimatolozi su jasno predočili da ograničavanjem rasta globalne temperature na 1,5 stepena Celzijusovih iznad preindustrijskih nivoa – što je cilj Pariskog sporazuma – svet jedino može emitovati još 580 gigatona ugljen-dioksida.

To je naš ugljenički budžet – zauvek. Sa sadašnjom globalnom emisionom stopom od 37 gigatona godišnje, taj budžet ćemo potrošiti do 2035. godine.

Zato se moramo oslobađati ugljenika bez odlaganja. Kako se svet već zagrejao za 1,1 stepen, a temperature su u mnogim regionima skočile znatno više, naredna decenija predstavlja našu poslednju priliku da odgovorimo na problem.

Evropska unija je decenijama bila globalni lider u ovom domenu, čak i tokom krize uzrokovane kovidom 19.

Pored ostalog, EU je pokrenula ono što je izvršni potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans ispravno nazvao „najvećim planom podsticaja na svetu“. Svojim Zelenim ugovorom EU je takođe povećala svoj cilj smanjivanja emisija na 55 odsto do 2030. godine, i posvetila se dostizanju ugljeničke neutralnosti do 2050.

Da bi podržale ovaj trud, države članice su se složile da Evropsku investicionu banku (EIB) transformišu u Klimatsku banku EU.

Kako je predviđeno planom Klimatske banke od 2021. do 2025, EIB grupa namerava da mobiliše bilion evra investicija za klimatsku akciju i ekološku održivost od 2021. do 2030. To je prva multilateralna razvojna banka na svetu u potpunosti povezana sa Pariskim sporazumom.

Međutim, da bi zaista bila efikasna, Evropa ove svoje interne napore mora udružiti sa proaktivnom spoljnom politikom.

U svetu u kojem na EU otpada osam odsto globalnih emisija, naš se trud ne može ograničiti samo na naš kontinent. Ako dopustimo da sve veći zahtevi za energentima u Africi i delovima Azije budu ispunjeni dodatnim elektranama na ugalj ili gas, što bi finansirala Kina ili neko drugi, naša nada u ograničavanje globalnog zagrevanja doslovno će ispariti. Moramo ubediti naše globalne partnere da podrže našu ambiciju, i moramo ih podstaći ili im pomoći da preduzmu ono što je neophodno.

Radi tog cilja, Evropa će svoju ekonomsku i diplomatsku težinu morati da stavi iza klimatske stvari i da postane globalna sila u klimatskoj diplomatiji. Naše klimatske napore moramo kombinovati sa realpolitikom, prepoznajući nepobitne veze između inovacija i održivog razvoja.

Samo inovacijama možemo osigurati buduću konkurentnost Evrope i odgovoriti na klimatski izazov unutar i van naših granica. I jedino inovacijama i zelenim investicijama možemo osnažiti ekonomsku elastičnost u Africi i dalje od nje.

Evropa ima sredstava da napravi razliku na globalnom nivou. Kao jedno od najvećih tržišta i trgovinskih blokova na svetu, EU ima moć da postavi pravila i standarde za uvezena dobra i usluge.

Već imamo mnoge trgovinske sporazume i strateška partnerstva sa državama i regionima širom sveta; uz to, EU je zajedno sa svojim državama članicama vodeći svetski pružalac razvojne pomoći i humanitarne podrške. Konačno, zajedno sa EIB, EU na raspolaganju ima najveće multilateralne zajmove.

Podsticajna snaga EIB je preko potrebna. Prema Konferenciji Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju, dostizanje naših ciljeva u oblasti klime i održivog razvoja do 2030. zahteva ispunjavanje godišnjeg investicionog jaza od oko 2,5 biliona dolara.

Nigde se ne možemo osloniti na javni sektor, a pogotovo ne u manje razvijenim regionima. Kao institucija javnih finansija i pionir zelenih obveznica, EIB ima važnu ulogu u preusmeravanju privatnih finansija ka održivim investicionim projektima na globalnom nivou, kao i u osiguravanju (preko bankarskih i inženjerskih ekspertiza) da svi projekti imaju ekonomski smisao.

Da bi imala globalni uticaj, EU mora energično upotrebljavati sve instrumente koje ima na raspolaganju. Na primer, svi sadašnji napori EU da odgovori na ekonomsku štetu uzrokovanu kovidom 19 u susednim regionima moraju biti osmišljeni i primenjeni imajući u vidu širu klimatsku agendu.

Iznad svega, druge razvojne banke treba da slede primer EIB udružujući svoje operacije sa ciljevima iz Pariza da bi se osigurao razvoj zasnovan na niskim nivoima ugljenika ili da bi se, u najmanju ruku, izbeglo potkopavanje zelene tranzicije.

Konferencija UN u Glazgovu o klimatskim promenama (COP26) u novembru biće ključni ugaoni kamen za uvećavanje globalnih ambicija.

Za razliku od ranijih konferencija ove vrste, ona će se manje baviti novim multilateralnim pravilima, a više obezbeđivanjem da što je više moguće zemalja – a naročito velikih emitera – osnaže svoje napore. Ove nedelje će ministri spoljnih poslova EU raspravljati o tome kako da osiguraju uspeh u Glazgovu i da razviju našu klimatsku i energetsku diplomatiju da bi jačali spoljne dimenzije Evropskog zelenog dogovora.

Ubrzavanje klimatske akcije i upravljanje energetskom tranzicijom mora biti u središtu spoljne politike EU i našeg rada sa partnerima širom sveta. U tom smislu, pozdravljamo odluku predsednika SAD Džoa Bajdena da zemlju vrati Pariskom sporazumu svog prvog dana na dužnosti.

Ono što radimo danas, odrediće kurs decenijama koje su pred nama. Nameravamo da 2021. učinimo odlučujućom godinom u kojoj će Evropa staviti svu svoju diplomatsku i finansijsku veštinu iza globalne borbe protiv klimatskih promena. Kako je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao, to je „određujuće pitanje našeg vremena“.

Autori su Žozep Borelj, potpredsednik Evropske komisije i Verner Hojer, predsednik Evropske investicione banke

Copyright: Project Syndicate, 2021.

www.project-syndicate.org