Učesnici jučerašnjeg sastanka Saveta ministara EU u Briselu naglasili su da su spremni da „ponovo razmotre ukidanje pojedinih rekstriktivnih mera protiv beloruskih zvaničnika“ ukoliko posmatrači iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) daju pozitivnu ocenu o izborima zakazanim za 28.septembar.

Evropska unija je, takođe, izrazila spremnost za preduzimanjem „konkretnih i delotvornih mera“ koje bi značile uspostavljenje trgovinske i kulturne saradnje sa Belorusijom. Kao jedno od mogućih rešenja pominje se uključivanje te države u program „susedske politike“, što bi značilo pružanje finansijske pomoći vladi u Minsku koja se suočava sa ekonomskim teškoćama. Svetski analitičari saglasni su u oceni da evropske države na taj način simbolično nude „maslinovu grančicu“ predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku, poznatom po autoritarnoj vladavini.

EU je pre 11 godina zamrzla sastanke s beloruskim zvaničnicima koji obavljaju najznačajnije funkcije, a 2006. uvela zabranu izdavanja viza za više od 40 pripadnika vlasti u Minsku, uključujući i Lukašenka i šefa Centralne izborne komisije Lidžiju Jarmošinu. Štaviše, pre godinu dana Brisel je odlučio da skine Minsk sa liste trgovinskih partnera koji uživaju određene povlastice.

Ipak, proteklog meseca EU je počela da razmišlja o promeni politike prema Minsku, budući da je Lukašenko oslobodio tri politička zatvorenika, uključujući i opozicionog lidera Aleksandra Kazulina. Zapad je, takođe, pozdravio odluku Belorusije da ne prizna otcepljne gruzijske pokrajine Južnu Osetiju i Abhaziju.