Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je juče da je evrozona samo „dobila na vremenu“ svojim planom pomoći Grčkoj i planom mera za sprečavanje širenja krize na druge zemlje u teškoćama, ali da pravi problemi ostaju nerešeni. „Sve što smo uradili ovim planovima je da dobijemo na vremenu da bi se rešile razlike po pitanju konkurentnosti i nivoa deficita među zemljama evrozone“, rekla je Merkel u govoru na kongresu Saveza sindikata Nemačke (DFB).
„Ono što se desilo u Grčkoj je potpuno nedopustivo – da se godinama mogu falsifikovati zvanični statistički podaci“, rekla je Merkel. Ona je dodala da tržišne špekulacije zbog kojih je pala vrednost evra ne bi bile moguće da nisu postojale ogromne razlike u ekonomskoj stabilnosti i u zaduženosti među zemljama u evrozoni. Evropska unija je usvojila plan pomoći Grčkoj vredan 110 milijardi evra u naredne tri godine, zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Prošlog vikenda na taj plan je dodat plan pomoći od 750 milijardi evra za zemlje članice evrozone da bi se izbeglo širenje grčke krize na druge zemlje u teškoćama. Istovremeno sa tim drugim paketom pomoći planira se usvajanje mera za nadzor budžeta pojedinih zemalja o kome se trenutno pregovara u okviru Evropske komisije.
Grčka bi mogla da sprovede istragu o ulozi američkih investicionih banaka u grčkoj dužničkoj krizi, koja je potresla evrozonu, izjavio je juče premijer Grčke Jorgos Papandreu. „Trenutno sprovodimo parlamentarnu istragu u Grčkoj kojom pokušavamo da utvrdimo zbog čega su stvari krenule u pogrešnom smeru i koji postupci su bili negativni. Čuju se reči poput obmana i nedostatak transparentnosti. Tu postoji velika odgovornost“, rekao je Papandreu. Američki tužioci već sprovode široku kriminalištičku istragu poslovanja šest velikih banaka sa Vol Strita kojom bi trebalo da se utvrdi da li je bilo obmanjivanja investitora. Upitan da li postoji mogućnost preduzimanja pravnih postupaka protiv banaka Papandreu je rekao da ne „isključuje mogućnost“ traženja odštete, ali i da će procene o tome biti donete kada budu dobijeni rezultati istrage.
Zbog krize raste pritisak grčke javnosti da se raskrinkaju korupcionaške i druge afere iz minulih godina, za koje se vezuju i pojedini političari, kako bi oni platili adekvatnu cenu za dramatično stanje državnih finansija.
Grci, ne slušajte MMF
Buenos Ajres – Argentina, koju je pre devet godina zbog strogih mera štednje potresala lavina nasilnih protesta, poručuje Grcima da ne slušaju Međunarodni monetarni fond (MMF). „Gledala sam na televiziji prizore iz Grčke i ljude koji napadaju banke. To me je umnogome podsetilo na Argentinu 2001. sa istim rešenjima koja su ponuđena za izlazak iz krize, a završena su ekonomskom katastrofom“, kaže predsednica Argentine Kristina Fernandes de Kirhner. MMF je 2001. zbog prestanka otplaćivanja duga od 95 milijardi dolara Argentini nametnuo stroge mere štednje, što je izazvalo lavinu nasilnih protesta. Iako je 2005. Argentina otplatila celi dug, vlasti te zemlje tvrde da su naučile tešku lekciju i da je njihova privreda u mnogo boljem stanju od kada ne mora da sledi uputstva MMF.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
