Novoimenovani šef britanske diplomatije Vilijam Heg tokom svoje prve posete Vašingtonu, od kada je pre tri dana imenovan na funkciju, najavio je novi ton u odnosima sa Vašingtonom. Heg će na sastanku sa svojom američkom koleginicom Hilari Klinton pokušati da uveri Obaminu administraciju da je nova vladajuća koalicija u Londonu čvrsto angažovana za rat u Avganistanu uprkos nekim naznakama novih lidera u Londonu da će povući vojnike iz te zemlje do 2015.
Heg kaže da će oko 10.000 britanskih vojnika većim delom stacioniranih u južnoj provinciji Helmond ostati u Avganistanu sve dok posao ne bude obavljen. Novi šef britanske diplomatije ukazuje da je Britanija željna da vidi napredak na obuci avganistanskih vojnika i policije, u nadi da će što pre ta zemlja moći da preuzme bezbednosne dužnosti što bi otvorilo vrata za što skoriji izlazak britanskih vojnika iz zemlje. „Naravno, želimo da ubrzamo taj proces što je i razlog zašto Britanija čini sve ne bi li pomogla obuci avganistanskih vojnika“, izjavio je Heg.
„Odnosi Britanije sa SAD daleko su važniji od odnosa Londona i Brisela“, kaže Kon Kauglin, urednik spoljne rubrike u britanskom Telegrafu.
Kauglin u članku u Dejli telegrafu piše: „Britanski odnosi sa Amerikom fluktuirali u toku proteklih 13 godina od pudlizma Tonija Blera zbog njegovih veza sa Džordžom Bušom do nespretnih pokušaja Gordona Brauna da se obaveže Beloj kući“. Heg, primećuju analitičari, ima ambicije da oživi britanski položaj kao globalnog igrača. U svom Jorkširskom stilu, Heg kaže da želi da odnosi Londona i Vašingtona budu „solidni ali ne ropski“, što je jasno distanciranje od reputacije koja je pratila nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera koga su podrugljivo nazivali „Bušovom pudlicom“ nakon što je pristupio nepopularnom ratu u Iraku.
„Heg želi da uspostavi ravnotežu i jasno stavi do znanja da su odnosi sa SAD veoma važni, ali da London ne želi da bude pudla SAD pre svega jer jedan deo javnosti izražava bojazan i kritike da Britanija igra onako kako Amerika svira ugrožavajući nezavisnost sopstvene politike“, kaže profesor Malkolm Čalmers, iz kraljevskog Instituta za odbranu i bezbednost.
Na dnevnom redu razgovora u Stejt departmentu bio je i Iran. „Iransko ponašanje u proteklih nekoliko godina je neprihvatljivo za veliku većinu međunarodne zajednice. U liniji sa SAD i svojim prethodnikom Dejvidom Milibandom, Heg nije isključio vojnu akciju kao jedno od načina da se spreči Iran da se domogne nuklearnog naoružanja.
Istovremeno, dok Hag može da ponudi Vašingtonu uverenja da će Britanija ostati čvrst saveznik u ratu, isto uverenje možda neće stići i od njegovih koalicionih partnera u vladi. Velika većina liberalnih demokrata ne samo da se protive ratu u Avganistanu i mogućnošću vojnih sukoba sa Iranom, već su izrazito antiamerički nastrojeni u svojim pogledima na svet. Kao i Obama i liberali su izrazili protivljenje ratu u Iraku 2003. Svake druge sličnosti u političkom smislu završavaju se upravo ovde, navodi stručna javnost. Stav liberala jeste da su britanski „podređeni“ odnosi prema Americi doveli do zanemarivanja vrednosti i interesa Britanije. Ovakav stav ne deli evroskpetični Heg koji je uveren da je Vašington pouzdaniji garant bezbednosti Britanije od Brisela. Izazov za njega jeste da osigura da njegovi stavovi prevladaju antiamerički pacifizam liberalnih koalicionih partnera, navode analitičari.
Prva ministarka muslimanka
London – Novi kabinet britanskog premijera Dejvida Kamerona dobio je i prvu ministarku muslimanku u istoriji zemlje. Obučena u tradicionalne šalvare, Saidu Varsi je zablistala pred fotografima dok im je pozirala ispred sedišta vlade u Dauning stritu pre početka prvog sastanka nove vlade. Varsi (39) pravnica i bivši ministar u senci za društvenu koheziju, zamenila je Erika Piklsa na funkciji predsedavajućeg Konzervativne stranke. Varsi je poreklom Pakistanka, koja je svojom ružičastom odećom odskakala od sivila svojih mahom muških kolega.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
