Udeo izvoza država evro zone u svetskom izvozu je u 2007. manji za 12 odsto u odnosu na 1999. Nemačka beleži spoljnotrgovački suficit od 13,9 milijardi, a Francuska od 4,8 milijardi evra. Uvoz u sve države evrozone, sem u Veliku Britaniju, drastično raste zbog energetskog deficita. Francuska je 2002. za uvoz energenata potrošila 20,5 milijardi, a 2007. čak 44,1 milijardi evra. Izražen je pad prodaje nekretnina u gotovo svim državama EU – novogradnje za više od 30 odsto, starih stanova za 25 odsto.

Ponovo izabran za predsednika Evrogrupe, predsednik vlade Luksemburga, Žan Klod Junker rekao je na kraju sastanka, da se 15 država članica te organizacije odlučilo na „zajedničku akciju umesto da svako deluje sam“. Žan Klod Triše, direktor Centralne evropske banke je izjavio: „Nema sniženja interesne stope kao što je to učinila Federalna američka banka“. Odbacujući oživljavanja ekonomije, kako to čini SAD, Triše je rekao da je cilj Evrogrupe „uspostavljanje stabilnosti cena“, dodajući: „Ne možemo da ponovimo 2008, greške koje smo počinili u periodu 1960-1970“. I dok je još trajao sastanak francuske banke najavile su povećanje kamatne stope na štednju, od 1. januara 2009, na gotovo pet odsto neto.

Na sastanku je ponovljeno upozorenje da budžetski deficit svake države članice evro zone ne sme da pređe tri odsto. Ipak, rečeno je da će biti ostavljeno „neko vreme“ da se deficit dovede na tolerisanu vrednost, jer će fiskalni prihodi biti umnogome smanjeni zbog nižeg ekonomskog rasta od planiranog. Ministri ekonomija i finansija složili su se da treba „strogo kontrolisati rast zarada“, što prevedeno sa političkog na jezik običnog građanina znači da zarade ne treba da rastu. Ipak, Junker je precizirao da taj zaključak ne znači „blokadu većumereni rast u skladu sa rastom produktivnosti“.

Koliko će ostale države članice EU van evro zone slediti preporuke sastanka ostaje da se vidi. Zaključak analitičara, koji su pratili skup, jeste da nije evidentno kako će se odluke ministara ekonomije i finansija EU odraziti na život običnih građana. Opšti utisak je da, iako je jasno naglašeno da se rešenja evro zone razlikuju od mera SAD, sastanak nije pružio neka jasna rešenja kako izaći iz krize. Izjava Lagardove da će evro zona početi da „izlazi iz krize krajem 2009“ zvuči pesimistički, smatraju analitičari.