Muslimanski migranti nasilniji od drugih stranaca

Prema navodima ovog istraživanja koje prenose dnevnik Velti mnogi drugi mediji, mladi migranti islamske veroispovesti, što su religiozniji, u većoj meri „prihvataju mačo-kulturu i koriste medije koji veličaju nasilje“. Studija bi mogla da izazove i neprijatne rasprave u nemačkoj javnosti, te šef Instituta za kriminološka istraživanja Kristijan Pfajfer ističe da studija ne daje nikakve vrednosne zakljucke, već samo „prenosi sliku stanja stvari“. Za potrebe studije je 2007. i 2008. anketirano 54.000 učenika devetog razreda, a ključno pitanje bilo je koliko pripadnost određenoj veri i stepen lične religioznosti utiču na stavove i ponašanja mladih, i posebno kako utiču na integraciju mladih migranata.

Zaključak je, kako prenose mediji, da su mladi hrišćani sve manje spremni na nasilje, što su religiozniji, dok je kod mladih muslimana, prevashodno muškog pola, obrnut slučaj. Slično je i sa integrisanošću u nemačko društvo. Veoma religiozni mladi turski migranti, na primer, samo u 21,7 odsto sluccajeva imaju prijatelje Nemce, u 14,5 odsto se osećaju kao Nemci i samo 11,5 odsto njih pohađa gimnaziju. Mladi Turci koji ne drže mnogo do religije, pak, u 43 odsto slučajeva imaju prijatelje Nemce, 22 odsto njih ide u gimnaziju, više od polovine njih osećaju se kao Nemci. Najbolje integrisana u nemačko društvo je, međutim, grupa mladih migranata bez ijedne religije. Oni u 41,2 odsto pohađaju gimnaziju, 62,9 odsto njih ima prijatelje Nemce i u 66,1 odsto slučajeva se osećaju kao Nemci.

Mediji uz rezultate studije navode i istraživanje nemačkog naučnika turskog porekla Raufa Čejlana čiji je zaključak da većinu islamskih sveštenika u Nemačkoj čine imami koji se zalažu za konzervativni islam, koji su samo privremeno u Nemačkoj, ne govore nemački jezik i koji zato i ne mogu da uspostave nikakav pozitivan odnos prema nemačkoj kulturi. Pored toga, smatra Čejlan, za te imame je i dominantan položaj muškarca nešto sasvim normalno, te oni slične stavove zahtevaju i od mladih muslimana koji dolaze na njihove propovedi. Šef Instituta za kriminološka istraživanja naglašava da za fenomene opisane u studiji nije odgovoran sam islam, „već je problem u tome kako se islam vernicima prenosi“.