Francuska se ne odriče Napoleona 1Foto: EPA-EFE/ CHRISTOPHE PETIT TESSON

Oda caru Francuske, poput one koju je na stogodišnjicu njegove smrti „otpevao“ maršal Foš, izostala je, ali je predsednik Emanuel Makron vek kasnije odlučio da odstupi od zvaničnog prezira prema Napoleonu Bonaparti.

Kratko pošto je izabran, mladi šef države je u julu 2017. već razbio tabu odvevši tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa na Napoleonov grob u Palati invalida, podseća Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) povodom jučerašnjeg Makronovog obeležavanja dva stoleća od smrti imperatora i vojskovođe.

Otkako je Adolf Hitler 28. juna 1940. trijumfalno obišao grob Napoleona u sarkofagu od porfira, protokol je ukinuo posete visokih gostiju države Palati invalida.

Napoleon je zapravo privremeno bio nestao iz silabusa i počev od mandata Valeri Žiskar D’Estena francuski predsednici izbegavaju da obeležavaju njegove jubileje.

Predsednik Žak Širak odbio je da 2005. proslavi veliku godišnjicu Bitke kod Austerlica 1805, kada su revolucionarne vojske nadvladale evropske feudalne vladare.

Širakov postupak tada je istoričar i stručnjak za Napoleona Žan Tular nazvao sramotom.

Da sa zakašnjenjem ispravi grešku, Makron je juče otišao u Institut Francuske gde ga je Tular dočekao odgovarajućim predavanjem.

Svojim govorom, francuski predsednik želeo je da pomene „ono najbolje od cara“, bez zaboravljanja „najgoreg od carevine“, kazali su u Jelisejskoj palati.

„Obeležavanje nije glorifikacija“, rekao je, navodi FAZ, jedan savetnik. Makron nije želeo da „deset generacija kasnije“ sebi da za pravo da donese retrospektivan sud.

Na komemoraciji nisu bili samo članovi francuskih akademija nauka, bili su pozvani i srednjoškolci. Umirujuća objašnjenja iz predsedništva pokazuju koliko je stvar i dalje delikatna. Nije reč o prikazu hagiografije, ali ni „o poricanju ili pokajanju“.

Posle govora, predsednik je želeo da u Palati invalida u pratnji načelnika generalštaba i ministarke odbrane na Napoleonov grob položi venac.

Istoričar Johanes Vilms nije iznenađen zbog ceremonije: „Makron je mentalno mnogo bliži Napoleonu nego Širaku. Po čitavom svom karakteru i političkom stavu, Makron je pre bonapartista“. To što je Makron 2017. na vlast došao uz pomoć jednog pokreta jeste klasični bonapartizam, rekao je za nemački list Vilms, autor više knjiga o Napoleonu.

„Makron zna da komemoriranjem Napoleona donekle rizikuje, ali veruje da može da reskira. Veći deo Francuza u Napoleonu vidi pozitivnu ličnost“, rekao je Napoleonov biograf Ginter Mihler. U Francuskoj je uvek bilo kontroverzi oko Napoleona. „Sunce Austerlica bledi, a velike reforme su ostale“, rekao je Mihler za FAZ.

Temelji moderne Francuske, naime, sežu u vreme Napoleona.

On je osnovao Državni savet, Legiju časti, Centralnu banku Francuske, Senat i Nacionalni arhiv.

Iz njegovog doba potiču i srednjoškolske diplome – „bakaloreati“, žandarmerija, elitne visokoškolske ustanove Grand ekol i vatrogasna služba.

Čak je i Karl Marks hvalio Građanski zakonik, građansko pravo koje je uveo Napoleon, kao raskid sa starim poretkom.

„Nedostatak samopouzdanja pred današnjim izazovima u svest Francuza priziva ličnosti poput Napoleona“, ocenio je Mihler.

„U kolektivnom sećanju je Napoleon čovek koji je okončao građanski rat i Francuskoj doneo stabilnost. Već je De Gol želeo da se poveže s tom ulogom, a Makron je nastavlja“, smatra Napoleonov biograf.

Danas je Napoleon za Francusku toliko značajan zato što Peta Republika nosi bonapartistička obeležja, objašnjava Vilims.

Neposredan izbor predsednika od naroda, masovno odobravanje šefa države, „neraskidivo je povezano sa mitom Napoleona“.

I smisao za uzvišenost koji je i danas važan kriterijum državne umetnosti potiče iz carskog doba.

Čežnja za snažnom ličnošću vođe danas je posebno jaka.

„Ali anahrono je danas odmeravati Napoleona, da li je bio ženomrzac ili rasista. Ropstvo u prekomorskim teritorijama ponovo je uveo pod pritiskom vlasnika plantaža“, naveo je Vilims.

Protiv odavanja počasti Napoleonu glasno protestuje Krovna organizacija saveza crnaca, CRAN.

„Ličnost poput ove jednostavno se ne može komemorisati. Objašnjavati ih – da, ali odavati počasti – ne“, rekao je Luj-Žorž Tin, počasni predsednik CRAN-a.

Ponovnim uvođenjem ropstva, objašnjava, Napoleon je učinio zločin protiv čovečnosti.

„Petog maja odaje se počast Napoleonu, a 10. maja obeležava se ukidanje ropstva. Kako to ide zajedno?“, pitao je Tin.

On predlaže da se posmrtni ostaci cara predaju njegovim potomcima, a da se Palata invalida preoblikuje u „Muzej Republike“.

Španija je pokazala kako to ide.

Tamo su odlučili da „Dolinu palih“ sa mauzolejem diktatora Franciska Franka preobraze u memorijal građanskog rata, a Frankove posmrtne ostatke premeste.

Poslanik levičarske partije LFI Aleksis Korbijer u Makronovom komemoriranju Napoleona vidi opasan nagoveštaj budućnosti republikanskog poretka u Francuskoj.

„Napoleon je okončao prvi ogled sa republikom. Uspostavio je autoritarni režim“, kazao je ovaj bivši nastavnik istorije.

„Makronov omaž Napoleonu u ime Republike je problematičan, jer time preuzima rizik proslavljanja autoritarne vlasti. To se može razumeti kao njegov sopstveni politički program“, rekao je Korbijer.

Kritika ima i u Makronovoj vladi. Elizabet Moreno, ministarka za jednakost koja potiče sa Zelenortskih ostrva, rekla je da je Napoleon bio „veliki ženomrzac“ i „robovlasnik“.

Ali istovremeno i – „jedna od najvećih ličnosti naše istorije“.

Upitana da li će učestvovati na komemoraciji, Moreno je odgovorila da „ne treba preterivati“.

Jelisejska palata je pak saopštila: „Naša prošlost je naša prošlost i ostajemo pri tome“. Makron je želeo da naglasi i evropski značaj cara.

Napoleon je 1804. bio u katedrali u Ahenu, gde je dugo posmatrao tron Karla Velikog. Biskup mu je rekao da je, kao i Karlo, stekao ljubav, divljenje i pažnju svih srca u Francuskoj i Evropi.

Istoričar Tular ukazuje da je Napoleon utro put za ujedinjenje Italije i da je uništio feudalizam u Nemačkoj. Postavio je, tumači Tular, temelje privrednog prostora između Donje Rajne i Italije i predvideo Evropu De Gasperija, Šumana i Adenauera.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.