Foto: EPA-EFE/ RONALD WITTEK

Visoki zvaničnik MMF ukazuje da iako slika grčke ekonomije pokazuje pozitivne znake, ipak je njena ekonomija još ranjiva te su neophodne dodatne reforme, dok je stopa nezaposlenosti i dalje visoka.

Grčka je, kada se našla u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, dobila velike „injekcije“ preko kredita, od čega deo i od MMF. Najveći deo spasilačkog novca došao je iz evrozone i to više od četvrt biliona evra. Ti krediti su upućivani uz određene uslove, koji su doveli do političke krize. Grčka je morala da preduzme mere kako bi smanjila neodržive potrebe za zaduživanjem i reformisala ekonomiju kako bi podržala rast. Bilo je, između ostalih, promena u regulisanju na polju rada, jačanju konkurencije u poslovnom svetu i privatizaciji.

Ipak, uprkos otporu vlasti, političkoj krizi i MMF i EU se slažu da je načinjen napredak u Grčkoj. Prošle godine ova članica Unije prvi put je za više od deset godina ostvarila ekonomski rast, nešto viši od dva odsto. Prognoze MMF za ovu godinu su još bolje. Piter Dolman, šef misije MMF za Grčku, kaže da je to „dovoljno da se Grčka stavi u gornji deo tabele ekonomskog rasta evrozone“. Važno je podsetiti, navodi Dolman, u kakvom je stanju bila grčka ekonomija, te da je rast i dalje 24 odsto manji nego pre krize. Nezaposlenost je i dalje visoka: 18, 5 odsto za odraslu populaciju i 40 odsto među mladima.

MMF navodi da posao reformisanja još nije gotov te da naročito zabrinjavaju banke koje i dalje imaju visoke stope kredita, a otplate nisu ažurne. Dolman opisuje banke kao „osakaćene“ zbog ovog problema. Kako dalje navodi, neophodno je još mnogo toga da se uradi na polju reforme tržišta rada kako bi poslodavci lakše odgovorili na promenu uslova. Reforme na polju konkurentnosti takođe zaostaju, tvrdi ovaj zvaničnik MMF.

Na ovonedeljnom sastanku ministara finansija evrozone donet je zaključak da Grčka mora još mnogo toga da uradi. Razgovaralo se o tome da li da nastave sa nekim merama za smanjenje duga koje su u principu već dogovorene, ali pod uslovom da grčka vlada završi dogovorene reforme. Na kraju je odlučeno da sačekaju sve dok Grčka ne postigne još veći napredak, iako je evropski komesar za trgovinu Pjer Moskovisi izrazio uverenje da bi se o merama za smanjenje duga, vrednim gotovo milion evra, mogla doneti konačna odluka na sledećem sastanku u aprilu.

Povezani tekstovi