„Ideja srpskog sveta je jedno od ključnih oruđa za širenje ruskog uticaja“: Kijev post o predsedničkim izborima u Crnoj Gori zakazanim za 19. mart

Iako Putinovo oruđe na Zapadnom Balkanu možda ne uključuje tenkove i avione kao u Ukrajini, on vodi izraziti hibridni rat, takođe u Crnoj Gori.

Predstojeći predsednički izbori u Crnoj Gori 19.marta mogli bi imati implikacije po bezbednost Zapadnog Balkana što bi Evropa i SAD trebalo da imaju u vidu, piše Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratije i naučna saradnica Instituta „American enterprise“ u članku za Kijev post u kojem je imala više sagovornika.

Dok predsednički kandidati još nisu potvrđeni, kandidaturu je najavio lider proruske stranke Demokratski front Andrija Mandiće.

Siniša Vuković, profesor upravljanja konfliktima i direktor Programa za globalnu politiku na Univerzitetu Džons Hopkins, kaže da postoji zabrinutost u vezi sa „podobnošću određenih kandidata“ zbog „njihovog navodnog posedovanja dvojnog državljanstva sa Srbijom, što bi moglo da ih diskvalifikuje.

Aktuelni predsednik Milo Đukanović, podseća Stradner, je pomagao Crnoj Gori da postane članica NATO-a i stavio Crnu Goru na put kandidature za članstvo u EU.

Iako je uloga predsednika u Crnoj Gori ceremonijalna.

Stradner ističe, da bi novi predsednik, posebno proruski, mogao imati velike posledice.

Rusija se već godinama meša na Zapadnom Balkanu.

Milan Jovanović, saradnik Atlantskog saveta Crne Gore, primećuje kako Rusija nastoji da se „predstavi kao alternativa Zapadu” „podsticanjem antizapadnog raspoloženja” i „nanošenjem štete reformama koje su preduslov za dalju integraciju regiona” u evroatlantske ekonomske, političke i bezbednosne strukture“.

U razgovoru o neposrednim ciljevima Moskve na Balkanu, Jakub Janda, direktor Centra za evropske vrednosti za bezbednosnu politiku u Pragu, opisuje kako je „cilj Rusije da zaustavi prisustvo NATO-a“.

Rusija, smatra Janda, treba da bude u stanju da strateški destabilizuje Balkan kako bi ucenjivala evropske zemlje NATO-a kada joj to zatreba.

Godinu dana nakon pristupanja Crne Gore NATO-u, američki predsednik Donald Tramp je 2018. neslavno upozorio da bi odbrana male NATO saveznice Crne Gore mogla dovesti do Trećeg svetskog rata.

Rusija je uspešno iskoristila raspoloženje u SAD nastalo tokom administracije predsednika Donalda Trampa, kao i nedavne unutrašnje probleme u EU, da utre put trećim stranama da destabilizuju region.

Kremlj se fokusirao na Crnu Goru, jer ima „značajne institucionalne slabosti“ koje je čine najslabijim lancem u karici prozapadnih zemalja na Zapadnom Balkanu.

Vuković opisuje kako se „Crna Gora u protekle dve godine od lidera u evropskim integracijama pretvorila u zemlju o kojoj se na sastanku Saveta EU govori pored situacija u Jemenu, Libiji i drugim višegodišnjim globalnim krizama.

Dugogodišnji saveznik Moskve, Crna Gora se odvojila od Srbije 2006. prateći novi prozapadni put usmeren ka pridruživanju NATO-u.

Videći širenje NATO-a na istok kao pretnju, Rusija je snažno lobirala da odvrati Crnu Goru od pridruživanja Alijansi, ukazuje Stradner.

Kremlj je 2016. otišao toliko daleko da je podržao pokušaj državnog udara.

Bez obzira na to, Crna Gora je pristupila NATO-u 2017.

Vuković primećuje kako je, za Putina, „neuspeli državni udar 2016. dokazao da tvrda moć i sredstva prinude imaju veoma ograničen uticaj i da je postepeni proces narušavanja zapadne agende u regionu daleko efikasniji i održiviji“.

Štaviše, Moskva vidi Crnu Goru kao meko podnožje NATO-a, budući da zemlja ima izlaz na Jadransko more, strateški važnu lokaciju za zapadne vojne operacije.

Rusija se istorijski mešala u Crnu Goru preko svog saveznika Srbije.

Janda ističe kako je Rusiji potreban njen ključni saveznik – Srbija – da proširi svoj uticaj širom Balkana putem obaveštajnih mreža, planova finansiranja, pravoslavne crkve ili ekstremno desničarskih grupa“.

Vuković opisuje kako je „medijski pejzaž u Crnoj Gori u velikoj meri kontrolisan od strane matičnih kompanija u Srbiji, od kojih su većina veoma popustljive prema proruskoj propagandi koja izvire iz njihovih medija u Srbiji“.

Srpska pravoslavna crkva koja je naklonjena Moskvi ne samo da je najveća verska institucija u Crnoj Gori, već se koristi i za podršku političkim programima.

Putin nastoji da iskoristi veze zemlje sa Rusijom da potkopa njen suverenitet.

Jovanović upozorava da je Crkva imala „sve češće pojavljivanje velikodostojnika sa političkim konotacijama“.

Dok neki analitičari tvrde da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sprema da prekine veze sa Moskvom kao odgovor na pritiske Zapada, Januš Bugajski, viši saradnik Džejmstaun fondacije, primećuje kako su „odnosi između Srbije i Crne Gore slični onima između Rusije i Ukrajine, pri čemu nacionalistički Srbi negiraju poseban identitet i istoriju crnogorskog naroda i nastoje da prisvoje njihovo nasljeđe i kontrolišu njihove institucije.

Ove veze daju Srbiji i Rusiji ono što Bugajski opisuje kao „simbiotski odnos koji pomaže u ostvarivanju njihovih ciljeva“.

Jovanović primećuje kako ideologija dodatno spaja dve zemlje: „Ideja srpskog sveta je jedno od ključnih oruđa za širenje ruskog uticaja. To je kopija inicijative „Ruski mir“ (Ruski svet).

Gledajući na dugu istoriju ruskog mešanja u Crnu Goru, Zapad se mora pripremiti na to da će Rusija da nastavi taj trend, posebno na predstojećim izborima u Crnoj Gori.

Jovanović ističe da je „glavni izazov u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima omogućiti fer izborni proces, bez uplitanja spolja, posebno u situaciji velikog medijskog uticaja spolja, političkog inženjeringa Srpske pravoslavne crkve, uz neuređen birački spisak. ”

Srbija će verovatno iskoristiti svoje veliko medijsko prisustvo u Crnoj Gori kako bi koristila prorusku propagandu za koju Vuković brine da će „nedvosmisleno banalizirati prozapadnu politiku i stavove“.

Bugajski ističe kako će Rusija i Srbija verovatno finansijski poremetiti fer izbore „finansirajući favorizovane kandidate i vodeći kampanje dezinformacija protiv protivnika“, kao što su to činile tokom parlamentarnih izbora 2020.

Vuković precizira kako je „funkcioner Vlade Srbije, ekstremni francuski desničar Arno Gujon, izjavio da će Srbija ove godine srpskim organizacijama iz Crne Gore izdvojiti tri puta više novca nego 2022. – oko 4.270.000 evra.

„Pre svega, srpski i ruski nacionalisti traže političku osvetu Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore zbog obnove nezavisnosti Crne Gore 2006. i ulazak u NATO 2017“, dodaje Bugajski.

Oblikujući odgovor na planove Srbije i Rusije o mešanju u izbore u Crnoj Gori, Vuković ističe kako „zapadni partneri moraju snažnije i direktnije učestvovati u suzbijanju stranog mešanja i zlonamernog uticaja“, jer je „Crna Gora još jednom test slučaj i pokazuje koliko hibridne pretnje Rusije i njenih zastupnika mogu biti efikasne ako Zapad ignoriše upozorenja“.