Izlazak SAD iz pakta sa Iranom je bio mudar 1

Ako se institucije dovode u pitanje, to predstavlja problem. Uprkos usponu nacionalizama i antiglobalizma još uvek sam optimista – ovako za Danas komentariše odnose između Sjedinjenih Država i evropskih zemalja Metju Milard, istraživač Centra za studije mira i bezbednosti na Univerzitetu Kalifornija, u kontekstu već izlizanih, ali još popularnih fraza kao što su „međunarodni odnosi u doba Trampa“ ili „kraj sveta kakvog smo poznavali“.

Milard, koji je učestvovao na nedavnoj konferenciji ISA-CEEISA 2019 „Međunarodni odnosi u doba anksioznosti“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, navodi da Trampova administracija nastavlja Obaminu spoljnu politiku prema kojoj je Azija glavni predmet interesovanja SAD, naročito Kina kao sila u usponu, dok je Evropa „ipak od manjeg značaja“.

Upitan da prokomentariše tvrdnje da će SAD da oslabe NATO, Milard kaže da „moramo praviti razliku između onoga što zvaničnici govore javno i privatno“ i da je reč o pregovaračkoj taktici američkog predsednika.

„Tramp je magnat za nekretnine iz NJujorka koji preko javnosti zadaje udarce, kako bi u privatnim susretima dobio ono što želi. Ide u istom pravcu kao i Obamina administracija s tom razlikom da se ona ponašala na tradicionalniji način“, kaže naš sagovornik podsećajući da se i Obama zalagao da članice NATO više troše na odbranu. „Transatlantski odnosi su još relativno snažni, iako u javnosti izgledaju krhko“, zaključuje Milard.

Tajna diplomatija, što je bila jedna od tema o kojima je Milard diskutovao na konferenciji, primenjena je u pokušaju rešavanja spora SAD i Severne Koreje, navodi on dodajući da je ovaj spor težak, pored ostalog i zbog zatvorenosti severnokorejskog društva. Pozicija Severne Koreje, prema njegovim rečima, glasi „ko će da me zaustavi da radim ono što želim“. Milard ne veruje da će Vašington i Pjongjang uskoro postići dogovor, „možda za tri godine“.

U slučaju aktuelnih napetosti SAD i Irana nema govora o pokušaju Vašingtona da radi na smeni vlasti u Teheranu, smatra sagovornik Danasa:

„Mislim da niko ne želi promenu režima. U Iraku je bilo teško, u Iranu bi bilo deset puta teže. Geografski je mnogo veći i mnogo je više ljudi posvećenih državi. Postoji mlađa generacija koja je suštinski suprotstavljena politici koja je došla sa iranskom revolucijom, ali postoje i druge veoma posvećene državi i njenoj politici i filozofiji koja stoji iza države.“

Milard ističe da se Trampova administracija u odnosima prema Iranu vratila na politiku koja je važila decenijama – „želite reaktor, to je u redu, ali ne možete da pravite gorivo, jer onda lako možete da napravite i bombu“. Na pitanje misli li da je povlačenje SAD iz „nuklearnog sporazuma“ bio ispravan korak, kaže „neću reći da je bio ispravan, ali je bio mudar i zapravo je povratak međunarodnoj normi koja je važila šezdeset, sedamdeset godina“. „Možda je motiv Trampove administracije bio drugačiji, ali to je vraćanje načinu ponašanja republikanskih i demokratskih administracija … Iz perspektive SAD, Iran je jednak, ako ne i veći problem od Severne Koreje. Napadi na naftne tankere, ko god da ih je izveo, loši su za sve. Iako se svet polako oslobađa od nafte, to se neće desiti još 50 do 75 godina“.

Milard se slaže s ocenom da je u politici Vašingtona prema Venecueli nastupila svojevrsna pauza – u odnosu na situaciju od pre nekoliko meseci kada se stvarao utisak da Nikolas Maduro samo što nije pao.

„Mislim da je reč o snazi institucija (u Venecueli), što se možda najbolje vidi iz inostranstva. Obaveštajne službe i vojska štite Madura, bankarski sektor takođe. Ako mislimo o demokratijama i autokratijama u smislu broja ljudi koje treba da učine srećnim – demokratije moraju mnogo njih. U diktaturama poput Severne Koreje to treba da učinite samo ljudima koji su oko vas. Venecuela nije ni približno kao Severna Koreja, ali ima ljudi koji su važniji, a to su oni koji ih održavaju na vlasti“.

Milard smatra da će do političkih promena u Severnoj Koreji, Iranu i Venecueli doći vremenom, „pre nego verujući da će jedan trenutak voditi padu vlada“. „Mislim da će pre niz međusobno povezanih događaja dovesti do promena. U Venecueli, na primer, teška ekonomska situacija, izbori i promene u vojsci. To je u suštini velika šahovska igra, a pravila su striktna“.

Tajne među državama

Metju Milard ističe da „uvek postoji pretpostavka tajnovitosti između država“. Tom pretpostavkom objašnjava zašto je „Stejt department bio toliko ljut“ kada je Čelsi Mening prosledio dokumenta Vikiliksu. „LJudi su rastrzani, želimo otvorenost u svetu, ali i ne želimo uvek da drugi znaju prljave tajne naše vlade. Institucije treba da kontrolišu prljave poslove koje čine vlade, što one ne čine uvek i što zavisi od toga koliko su one jake“, zaključuje naš sagovornik.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.