ukrajina oružjeFoto: EPA-EFE/GEORGE IVANCHENKO

U jednom podrumu na istoku Ukrajine momci sede za dugačkim stolom na kojem su rašireni laptopovi. Oči su im prikovane za ekrane.

Gledaju crne siluete na sumornom zimskom brežuljku, koje odaju utisak da su u panici, onda trče i prelaze okvir ekrana, gubeći se iz vidokruga. To je video-snimak uživo koji emituje mali ukrajinski dron sa udaljenosti od par kilometara, izviđačka bespilotna letelica artiljerijskih timova, koji pokušavaju da ubiju ruske vojnike u rovovima.

Oblaci dima su se uzdizali iznad mesta u čijoj blizini su ukrajinske snage promašivale mete.

Duž istočnih linija fronta ukrajinski vojnici-teoretičari u podrumskim komandnim centrima, koji su skriveni iza neoznačenih metalnih vrata, usmeravaju artiljerijsku vatru u očajničkom pokušaju da zauzdaju napredovanje ruskih snaga.

Ovo je poligon za testiranje u inovativnom ratovanju 21. veka u realnom životu. Muškarci koriste jeftine, komercijalno dostupne dronove i programe za četovanje da identifikuju i usmere targetiranje oružja koje je u mnogim slučajevima staro više decenija.

Najžešća borba se vodi za grad Bahmut, koji je mesecima pod opsadom ruskih snaga.

Žestina te borbe je očigledna već u prvim momentima dok se približavate gradu u kojem se crni dim izdiže iz stambenih blokova.

Dok se tim CNN-a približavao kolima putem na kojem je saobraćaj bio gust, ruska raketa je sletela na zgradu na samo nekoliko desetina metara. Nekoliko trenutaka kasnije se još jedna raketa ponovo zaletela u zgradu, što je podstaklo našu vojnu pratnju da apeluje na tim da ode.

Kremlj je skoncentrisao ogroman broj pripadnika snaga na ovaj napad na Bahmut, a ukrajinske trupe imaju teškoća, rekao je Petro, komandant Nacionalne garde koji vodi ovu jedinicu.

„Imate osećaj da ste pod jednim konstantnim, neprestanim napadom“, rekao je. „Jedina prilika za odmor jeste kada njima ponestane ljudi i čekaju na pojačanje.“

Kao i drugi u ukrajinskoj vojsci Petro koristi samo ime da bi zaštitio svoj identitet.

Opisao je borbu u koju Rusija šalje kontigent za kontigentom svojih snaga, takoreći slabo mareći ako budu ubijeni.

“Njihova taktika je da šalju ove jadne ljude koje mi treba da eliminišemo“, objasnio je Petro. „Ne mogu da zauzmu Bahmut direktnim napadom, te su ga opkolili. Morali smo da se prebacimo iz urbanih područja na polja gde smo veoma izloženi artiljeriji”.

Sličan opis Petrovom je dao i Sergij Gajdaj, ukrajinski lider susednog regiona Lugansk, koji je rekao prošlog meseca da „mnogo Rusa umire – mobilisani jednostavno izlaze u prve borbene redove da identifikuju naše pozicije“.

Pojedini ruski vojnici su rekli da ima značajnih ljudskih gubitaka iako je rusko ministarstvo odbrane ranije ovog meseca saopštilo da gubici „ne prelaze jedan odsto borbenih snaga i sedam odsto ranjenih“.

Svaki kutak podzemnog komandnog centra je zauzet belim tablama na kojima se beleži broj ubijenih, krevetima za spavanje, kutijama dronova koji čekaju da budu konfigurisani.

“Putevi su blatnjavi. Ne možemo dovoljno brzo da evakuišemo ranjene i dostavimo municiju“, rekao je Petro.

Ukrajinski komandanti se takođe žale na manjak komunikacije između jedinica i da im manjkaju oficiri nižeg ranga koji će očuvati motivaciju među vojnicima i držati ih u borbama nakon višemesečnog teškog ratovanja.

Dalje na frontu, na poljoprivrednom zemljištu ograničenom drvoredom, nalazi se ukrajinska artiljerijska jedinica na drugoj strani telefonske žice u komunikaciji s podrumom.

Tuman, komandant vojne jedinice, dobija koordinate preko mobilnog telefona koji drži u jednoj ruci i zapisuje ih u svesku koju drži u drugoj.

Dovikne ih vojniku i vojnik mu odgovori pre nego što pogleda kroz nišan da bi usmerio oružje iz sovjetske ere ka cilju, koje se puni granatama poljske proizvodnje.

“Naš Generalštab pokušava da obezbedi što je više moguće municije“, rekao je Tuman u relativno bezbednom obližnjem rovu. „Ali razumemo da smo na niskom nivou. Imate to što imate.“

“On tvrdi da se preciznost ruskog oružja pogoršala tokom rata, pošto su ukrajinske snage uništile kapacitete svog neprijatelja da sprovodi izvođačke aktivnosti u vazduhu.

“Opala je preciznost“, rekao je. „Ali njihova municija nam sve vreme leti iznad glava”.
U jednom drugom podrumskom komandnom centru, dalje ka jugu u regionu Donjeck, još jedna grupa vojnika pilji u svoje ekrane.

Njihov komandant Pavlo je rekao da se broj žrtava na dnevnom nivou meri u desetinama.

“Broj vozila i količina municije se može povećavati“, rekao je. „Ne pokušavamo da ih brojimo i koristimo ih koliko god je potrebno da sprečimo neprijatelja da napreduje. Jedino što ne možemo da povratimo su ljudski životi.“

Pokušava da zauzme pozitivan stav usred gubitaka.

“Nema rata bez žrtava. Ako pružamo otpor i ne želimo da dopustimo Rusima da zauzmu našu teritoriju, potrebno je da se borimo. Ako se borimo, imamo žrtve. Te žrtve su opravdane i neizbežne.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.