Klintonova za jači odgovor Putinovom "siledžijstvu"

Upitana za komentar o sve većem učešću Rusije u sirijskom građanskom ratu, bivša državna sekretarka i nekadašnja prva dama SAD je rekla da bi zauzela čvršći stav prema Putinu. „Moramo da se suprotstavimo njegovim siledžijskim delovanjima i jasno stavimo do znanja“ da Rusija mora da bude deo rešenja, ukazala je Hilari Klinton, piše AP.

Ovo je prvi put da je Klintonova tokom debate kritikovala svog bivšeg šefa, a sadašnjeg predsednika SAD Baraka Obamu. Ona je takođe naglasila da bi stvorila „bezbedne zone“ u Siriji u okviru napora da se ublaži ogromna izbeglička kriza koja destabilizuje region.

Jedna od tema debate bili su i američki zakoni o kontroli naoružanja povodom koje je Klintonova žestoko napala svog glavnog rivala Bernija Sendersa. Na pitanje da li je senator iz Vermonta strog u vezi s kontrolom naoružanja, njen odgovor je glasio: „Ne, ne uopšte.“ Pitanje kontrole naoružanja ponovo je u prvom planu nakon pucnjave u kampu koledža u Oregonu. Kada je Klintonova rekla da njen rival nije dovoljno strog, aludirala je na činjenicu da je on 2005. glasao za mere kojima se proizvođačima oružja daje imunitet od sudskog gonjenja žrtava pucnjave. Bivša državna sekretarka SAD je takođe obećala da će nastojati da kazni proizvođače oružja koje se koristi u pucnjavama po Americi, izvestio je Bi-Bi-Si.

U „kontranapadu“ Senders je rekao da će zbog podrške Klintonove da se uspostavi zona zabrane leta u Siriji nastati „ozbiljni problemi“. Dvoje rivala se takođe sukobilo u vezi s prednostima kapitalizma. Senders je apelovao na „političku revoluciju“, tvrdeći da „Kongres ne upravlja Volstritom, već Volstrit Kongresom“. Međutim, kada je ukazao da SAD treba da se ugledaju na skandinavske zemlje kada je reč o tome šta su „one postigle za radni narod“, Klintonova je odgovorila: „Mi nismo Danska. Ja volim Dansku. Mi smo Sjedinjene Američke Države.“

Potpredsednik SAD Džo Bajden takođe razmišlja da uđe u predsedničku trku, ali se u utorak uveče nije pojavio na debati Demokratske stranke u Los Anđelesu uprkos očekivanjima njegovih pristalica. Preostala tri kandidata za demokratsku nominaciju – bivši guverner savezne države Merilend Martin O'Mali, nekadašnji senator iz Virdžinije Džim Veb i bivši senator iz Rod Ajlanda Linkoln Čefi – su se, međutim, i te kako borili da skrenu pažnju na sebe.

Za republikansku nominaciju za predsedničke izbore bori se 15 kandidata. Ajova će biti prva država koja će u februaru iz obe stranke izabrati po jednog kandidata, a onda će preliminarno glasanje tokom sledećih nekoliko nedelja i meseci biti održano i u ostalim saveznim državama. Do leta će se znati koja će se dva kandidata boriti ispred Demokratske i Republikanske stranke za Belu kuću. Predsednički izbori će biti održani u novembru 2016.