Lista obaveza Ursule fon der Lajen

Ipak, test sa kojim se suočava njegova naslednica Ursula fon der Lajen još je složeniji.

Kao što je Fon der Lajen naglasila u svojoj „agendi za Evropu“ jedan od njenih glavnih prioriteta mora biti sprovođenje „novog pritiska za evropsku demokratiju“. Ona može ojačati demokratski legitimitet EU na dva načina: na izlaznoj strani, tako što će osigurati da EU ispunjava očekivanja svojih građana u vremenu brzih promena i eskalacije spoljnih izazova. Na ulaznoj strani, podsticanjem konstruktivne saradnje sa Evropskim parlamentom.

Ipak, danas, Evropski parlament je izrazito podeljen i polarizovan, što otežava izgradnju stabilne proevropske koalicije. U cilju usvajanja zakona, Fon der Lajen će morati da ima podršku konzervativaca i socijaldemokrata, kao i snažne produktivne radne odnose sa zelenima i liberalima. Verovatno će morati da formira fleksibilne koalicije u određenim oblastima za koje će trebati mnogo vremena i povećaće rizik od političkog neuspeha povodom spornih pitanja.

Nakon nedavnih izbora, prvi put u istoriji Evropskog parlamenta, proevropska frakcija – konzervativna Evropska narodna partija, socijaldemokrate, zeleni i liberali – sastali su se kako bi dogovorili višestranački politički program. Ali, proces je zastao jer se Parlament nije mogao dogovoriti o svom kandidatu za predsednika Komisije te stoga četvoropartijski „koalicioni sporazum“ više nije na stolu.

Fon der Lajen bi ipak trebalo da se uključi u politički rad Parlamenta koliko god može, počev od prioriteta o misijama koje će navesti u pismima i poslati komesarima. Ti prioriteti trebalo bi da budu uobličeni kroz diskusije sa novoizabranim predsednicima parlamentarnih grupa.

Ubrzavanje konstruktivne saradnje sa Evropskim parlamentom zahtevaće valjanu primenu de facto prave inicijative za Parlament, redovne dijaloge sa predsednikom i trajnu posvećenost svakog pojedinog komesara. Fon der Lajen mora biti u mogućnosti da se osloni na svoj tim koji će joj pomoći da se kreće u kompleksnom političkom okruženju ne samo u parlamentu, već, takođe, i u Evropskom savetu, da usmeravaju njene napore u cilju uključivanja evropske javnosti u debatu o budućnosti Unije.

Zbog toga Fon der Lajen mora osigurati da se prilikom prilagođavanja portfolija komesara odnosima između institucija da dovoljna težina. U prethodnoj Komisiji, potpredsednik Frans Timermans rukovodio je takvim odnosima kao delom svog velikog portfolija. U novoj Komisiji, ti odnosi – zajedno sa demokratizacijom – trebalo bi da čine pun portfolio komesara.

Zadatak tog komesara bio bi jako važan i stoga bi tu ulogu trebalo da obavlja iskusan političar – u idealnom slučaju neko ko je već radio na nacionalnim i evropskim nivoima, u Evropskom parlamentu i Savetu. Imajući u vidu partijsku pripadnost Fon der Lajen, socijaldemokrata bi bio dobar izbor iako, ko god da je izabran, treba da bude u stanju da radi preko partijskih linija.

Radeći direktno sa Fon der Lajen i potpredsednicima Komisije, ovaj komesar bi trebalo da upravlja celokupnim odnosima sa Evropskim parlamentom i Savetom za opšta pitanja, istovremeno pomažuc´i u koordinaciji interakcije svakog pojedinog komesara sa parlamentom. Ovaj portfolio bi obuhvatao pripremu godišnjih i višegodišnjih programa Komisije i, posebno, njihovu zajedničku izjavu sa Parlamentom o godišnjim zakonodavnim prioritetima.

S obzirom na to da portfoliju nedostaje politička specijalizacija, ovaj komesar bi mogao da podrži Fon der Lajen u rešavanju naročito hitnih, kontroverznih ili drugih delikatnih pitanja – kao što su migracija ili reforma evrozone – za koje je potreban dodatan politički napor da se omogući napredak. Takav komesar bi, takođe, mogao da osigura da su akcije u unutrašnjim i spoljnim političkim oblastima – od zajedničke spoljne i bezbednosne politike do angažovanja sa širim evropskim susedstvom – dosledne.

Konačno, ovaj komesar bi igrao važnu ulogu da pomogne primenu jednog od prioriteta koje je Fon der Lajen navela u svojoj agendi: Konferenciju o budućnosti Evrope, koja bi trebalo da donese rezultate već početkom narednog leta. Ovaj ambiciozni poduhvat – u kojem će javnost, civilno društvo i evropske institucije ravnopravno učestvovati – zahtevaće pažljivu pripremu i upravljanje, ne samo zato što Fon der Lajen želi da Evropski parlament, Savet i Komisija zajedno definišu svoje ciljeve i opseg unapred.

U ovim i drugim oblastima, ulozi su veliki i za Komisiju i parlament, veći nego što su bili tokom prethodnog mandata. Davanje opipljivih rezultata koje građani traže zahtevaće od lidera da brzo savladaju promenljive uslove donošenja političkih odluka, koje karakteriše porast skepticizma unutar EU i intenziviranje spoljnog pritiska, uključujući mešanje spoljnih aktera poput Kine. Transformativne tehnološke promene i monumentalne pretnje poput klimatskih promena predstavljaju izazov.

U tom kontekstu, Evropska komisija i parlament trebalo bi da budu motivisani na saradnju više nego ikada. Ovo bi trebalo da podrazumeva godišnje izveštaje o prioritetima Komisije u saradnji sa Parlamentom, kako bi se procenio napredak i utvrdile neophodne akcije.

Takav proces postaje sve važniji u vreme kada vlade EU gube strpljenje sa nadnacionalnim donošenjem odluka. Ukoliko se institucije EU ne dokažu, vlade zemalja članica mogu se naći u iskušenju da ih zaobiđu i sarađuju sa manjim grupama, zarad efikasnosti.

Osiguravanje efikasne saradnje sa podeljenim Evropskim parlamentom neće biti lako. Ali je moguće, naročito za Komisiju koja tome daje veliki prioritet istovremeno poboljšavajući sopstveni legitimitet vođenjem šire javne debate o evropskoj budućnosti. To je Komisija koju Fon der Lajen mora da gradi.

Autorka je direktorka nemačkog Saveta za inostrane odnose (DGAP)

Copyright: Project Syndicate, 2019.

www.project-syndicate.org