Marin le Pen nije bez šansi

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

* Može li se reći da je dvokružni većinski sistem zapravo brana od ekstremizma?

– Postojanje drugog izborna kruga ili balotaže može da predstavlja snažnu institucionalnu i izbornu barijeru za prodor ekstremizma, jer period između dva kruga omogućava stvaranje ad hoc izbornih blokova – koalicija ili dogovora, često ideološki neprincipijelnih, kao što je sada bio slučaj u Francuskoj s ciljem da se eliminiše Nacionalni front. Ali, tu se postavlja pitanje demokratičnosti izbora, jer ukoliko se prave dogovori i kompromisi na nivou partijskih elita šta se dešava sa izbornom voljom birača. Jer, ako je u prvom krugu birač glasao za predstavnika Socijalističke partije, a onda u drugom krugu, na poziv svog lidera, za predstavnika Republikanske partije, gde je tu sloboda izbora. Ujedno, jedan od razloga male izlaznosti u prvom krugu jeste i posledica dvokružnog izbornog sistema. Ovaj sistem balotaže ne podstiče tzv. strateško glasanje u prvom krugu koji, inače, favorizuje učešće većeg broja partija.

* Da li je nakon poraza Nacionalnog fronta na regionalnim izborima otežana pobeda Marine Le Pen na predsedničkim izborima 2017. godine ?

– Ne, ne mislim da je poraz na regionalnom izborima umanjio šanse Marine le Pen za ulazak u predsedničku trku 2017. godine. Narasli socijalni i ekonomski problemi koji su sada prisutni u društvu i državi, naročito imigrantska kriza i globalni strah od terorizma, sigurno će trajati i u narednom periodu kao i posle predsedničkih izbora 2017. godine tako da postoji otvorena mogućnost i šansa za ulazak Marine le Pen u Jelisejsku palatu. Ali, ako opet dođe do dogovora velikih partija na račun Nacionalnog fronta, pitanje da li će i tada građani, birači poslušati svoje partijske vođe, pogotovo ako se imigrantska kriza produbi.

* Da li je strah od FN približio stavove socijalista i republikanaca o budućnosti Francuske?

– Strah partijskih elita tj. socijalista i republikanaca od Nacionalnog fronta postoji i traje unazad skoro 15 godina. Setimo se predsedničkih izbora 2002. godine kada su socijalisti u drugom krugu pozvali svoje birače da glasaju za republikanskog kandidata Žaka Širaka, upravo da bi sprečili pobedu Žan-Mari le Pena. Slično su socijalisti i sada uradili. Mislim da nekog programsko-ideološkog i strateškog približavanja socijalista i republikanaca nema i neće ga biti. Ad hoc taktičko savezništvo, naročito između dva kruga izbora je moguće i legitimno u određenoj meri dok god to birači smatraju prihvatljivim. Ali igrati na kartu stalnog straha od ekstremne desnice može itekako da se kao bumerang vrati vladajućim već dobro etabliranim partijskim elitama. Treba pomenuti, da priroda i istorija partijskog i političkog organizovanja, kao i izborni sistem u Francuskoj ne otvara mogućnost, odnosno prostor za pojavu neke velike koalicije, kao što je danas u Nemačkoj, koja će počivati na strateškom dogovoru.

„Balotaža“, francuski izum

* Koje su sličnosti balotaže u Francuskoj i zemljama Latinske Amerike?

„Balotaža“ je francuski izum i pojam koji potiče iz francuskog ustavnog prava i izborne prakse. Drugi krug izbora za predsednika države je danas veoma popularan trend i jedna od najvažnijih izbornih reformi za vreme trećeg demokratskog talasa u Latinskoj Americi. Prošle godine (2014.) je drugi krug predsedničkih izbora održan u čak 6 država regiona – Kostarika, Salvador, Kolumbija, Bolivija, Urugvaj i Brazil (osim Paname) Osnovna razlika između modela „francuske balotaže“ i „latino-američke balotaže“ je u tome što se u francuskom modelu drugi krug izbora (balotaža) koristi i za predsednika države i za Nacionalnu skupštinu, dok u Latinskoj Americi (osim Haitija) drugi izborni krug se koristi samo za izbor šefa egzekutive tj. predsednika države i ona obezbeđuje visok nivo legitimiteta za izabranog predsednika, ali i jača demokratski kapacitet vlasti tako što se podstiče formiranje izbornih koalicija u periodu između prvog i drugog kruga izbora koje kasnije mogu postati i vladajuće koalicije.